Analiza prijavljenih događaja u vezi sa novinarima u 2020. godini

- Analiza tužilačkih podataka

U evidenciji javnih tužilaštava o krivičnim delima na štetu novinara za period od 01.01. do 30.09.2020. godine prikazan je 31 predmet.

U postupku revizije predmeta na štetu novinara za 2020. godinu uzete su u obzir evidencije novinarskih udruženja, i to evidencije NUNS-a, u kojoj su zavedeni događaji u vezi sa ukupno 92 novinara i evidencije UNS, u kojoj je zaveden 101 događaj u vezi sa novinarima. 

Neposrednim uvidom u obe evidencije utvrđeno je da se iste poklapaju u pogledu 51 događaja u vezi sa 56 novinara. 

U novinarskim evidencijama (ukuljučujući i 51 događaj koji je zaveden u obe evidencije), registrovana su ukupno 132 događaja. Objedinjeni su svi podaci udruženja i upućeni javnim tužilaštvima radi provere. 

Uvidom u objedinjene podatke  udruženja, kao i podatke iz upisnika javnih tužilaštava, formirana je posebna lista za 2020. godinu sa ukupno 65 tužilačkih predmeta. Od ovog broja, 13 predmeta formirano je u vezi sa događajima koji su se odigrali tokom poslednjeg kvartala 2020. godine, što znači da 21 događaj iz perioda do 30.09.2020. godine nije zaveden u tužilačku evidenciju. Od ovih 21, 13 događaja koji nisu ranije evidentirani u posebnoj evidenciji odnosi se na ugrožavanje bezbednosti novinara u vezi sa poslom koji obavljaju, dok 8 predmeta ne ispunjava uslove za zavođenje u posebnu evidenciju (nije u vezi sa novinarskim poslom ili nije na štetu bezbednosti). Iako su tužioci postupali i donosili odluke u navedenim predmetima u periodu od 01.01. do 30.09.2020. godine, napravljen je propust da se ovih 13 predmeta zavede u ovu evidenciju.  

Daljom analizom i uvidom u svaki pojedinačan predmet utvrđeno je da od 65 predmeta sa liste tužilačkih predmeta, 11 formiranih predmeta na štetu novinara nije u vezi sa poslom koji oštećeni novinar obavlja, dok u još 5 predmeta krivična dela nisu propisana za uvođenje u posebnu evidenciju. Ovih 16 predmeta izuzeto je sa početno formirane liste, uključujući i pojedine ranije zavedeni predmete, s obzirom da krivična dela nisu izvršena na štetu bezbednosti novinara ili nisu učinjena u vezi sa novinarskim poslom.

Shodno navedenom, u evidenciju krivičnih dela na štetu bezbednosti novinara za period od 01.01. do 15.12.2020. godine zavedeno je 49 predmeta. U navedenim predmetima preduzete su sledeće radnje:

-  u 3 predmeta doneta je osuđujuća presuda
- u 2 predmeta doneta je odluka da nema mesta pokretanju pripremnog postupka protiv maloletnog učinioca 
- u 7 predmeta doneto je rešenje o odbačaju
- u 5 predmetu doneta je službena beleška
- u 1 predmeta u toku je postupak pred sudom po optužnom aktu javnog tužioca
- u 13 predmeta u toku je postupak sprovođenja dokaznih radnji
- u 15 predmeta u toku je postupak po zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja
- u 3 predmeta razmatra se činjenično stanje radi donošenja odluke

Konačna odluka doneta je u 17 predmeta (34,69% ukupnog broja predmeta).

U 14 predmeta (28,57%) identitet učinioca nije otkriven. Tužilaštva su postupajući po navedenim prijavama preduzimala radnje iz svoje nadleđnosti, pa je u 1 od tih predmeta doneto rešenje o odbačaju krivične prijave, u 4 predmeta se sprovode dokazne radnje, u 5 predmeta je stavljen zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja u cilju preduzimanja radnji na identifikaciji učinioca, dok je u 2 predmeta po zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja dostavljen izveštaj MUP-a i predmeti su stavljeni na evidenciju do zastarelosti krivičnog gonjenja.

Osam od ovih 14 predmeta odnose na događaje do 30.09.2020. godine (3 u PTVTK), dok je 6 predmeta formirano na osnovu događaja iz poslednjeg kvartala (5 u PTVTK).

Razlog povećanja broja NN učinilaca u odnosu na prethodni izveštajni period leži u činjenici da neki od navedenih predmeta nisu bili blagovremeno zavedeni u evidenciju, kao i u okolnosti da je u tokom poslednjeg kvartala, nakon sprovođenja predistražnog postupka, došlo do prevođenja predmeta iz KTR u KTN upisnike.

Na osnovu analize podataka o preduzetim radnja u 49 predmeta javnog tužilaštva zavedenih u posebnu evidenciju, utvrđeno je da u 14 predmeta u radnjama prijavljenih lica nisu ostvareni elementi krivičnog dela za koja se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

Kada posmatramo predmete u kojima postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, od 35 predmeta:
- u 3 predmeta (8,57%) je do sada izrečena krivična sankcija
- u 32 predmeta (91,43%) predmeta u toku su dokazne radnje, istraga, međunarodna pravna pomoć ili je u toku glavni pretres pred nadležnim sudom -- u ovu kategoriju su uključeni i predmeti nepoznatih učinilaca, s obzirom se i u njima preduzimaju radnje.

U periodu od 01.01.2016. do 15.12.2020. godine u posebnim evidencijama javnih tužilaštava zavedene su krivične prijave/izveštaji o 278 događaja (formirano je 262 predmeta) izvršenih na štetu novinara, i to:

- Analiza podataka iz evidencija novinarskih udruženja

Prilikom sprovođenja revizije, izvršena je i analiza podataka prikazanih u novinarskim evidencija. Na osnovu sprovedene analize utvrđeno je da se u pogledu vrste prijavljenih događaja gledajući  ističu:

1. Fizički napadi - 26 slučajeva (tužilaštvu prijavljeno 16 događaja)
2. Pretnje - 41 slučaj (tužilaštvu prijavljeno 25)
3. Uvrede - 14 slučajeva (tužilaštvu prijavljen 1)
4. Tergetiranje u medijima, društvenim mrežama ili u javnosti - 10 slučajeva  (prijavljen 1)
5. 1 slučaj nasilničkog ponašanja (prijavljen); 
6. 1 slučaj proganjanja (prijavljen); 
7. 1 slučaj izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti (prijavljen); 
8. Ostali događaji: 
- 9 napada na sajtove medija (nijedna prijava); 
- 4 hapšenja novinara, od kojih jedno u Republici Crnoj Gori, kao vrsta pritiska (nijedan slučaj nije prijavljen); 
- 3 oštećenja motornih vozila redakcija ili novinara (sva 3 prijavljena); 
- 3 slučaja pritiska (1 prijavljen); 
- 4 slučaja zabrane snimanja (nisu prijavljeni); 
- 2 slučaja zabrane ulaska u prostorije (nisu prijavljeni); 
- 2 oduzimanja telefona (1 prijavljen); 
- 1 slučaj oštećenja zgrade za vreme protesta (prijavljen); 
- 1 slučaj uznemiravanja telefonom (nije prijavljen); 
- 1 slučaj presretanja komunikacije (nije prijavljen); 
- 1 slučaj obijanja prostorija (nije prijavljen); 
- 1 slučaj obijanja stana (nije prijavljen); 
- 1 slučaj zastrašivanja (nije prijavljen); 
- 1 slučaj da novinari nisu pozvani na događaj (nije prijavljen); 
- 1 slučaj pozivanja na ometanje rada novinara (nije prijavljen); 
- 1 slučaj promene članova Upravnog odbora novinsko-izdavačke ustanove (nije prijavljen); 
- 1 slučaj isključenja iz kablovskog sistema KiM (nije prijavljen); 
- 1 slučaj nemogućnosti distribucije štampe na KiM (nije prijavljen).

Posebno otežavajuću okolnost prilikom analize novinarskih evidencija predstavljala je različita metodologija evidentiranja -- evidencija UNS-a vodi u nekim situacijama po događajima, a u nekim po oštećenim novinarima, dok se evidencija NUNS-a vodi po oštećenim novinarima -- svaki oštećeni se posebno prikazuje u tabeli, iako je zajedno sa drugim novinarima učesnik jednog događaja. Evidencija javnih tužilaštava vodi se na osnovu događaja u kojima može biti uključeno više oštećenih novinara.

Uvidom u opise nekih predmeta evidentno je da u naznačenim radnjama nisu ostvarena obeležja nekog krivičnog dela (npr. novinari nisu pozvani na javni događaj, uvrede, pritisci, promena članova upravnog odbora) - najmanje 34 slučaja. 

Pored toga, iz nekih opisa proizilaze elementi krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti, ali se istima ne ugrožava bezbednost novinara, te ne ispunjavaju uslove za uvođenje u posebnu evidenciju, poput oštećenja motornih vozila, obijanja stana, obijanja prostorija (7 slučajeva).

Takođe, iz opisa nekih slučajeva proizilazi da prijavljene radnje nisu izvršene na teritoriji stvarne i mesne nadležnosti javnih tužilaštava Republike Srbije (isključenje iz kablovskog sistema KiM, nemogućnost distribucije štampe na KiM, hapšenje novinara u Republici Crnoj Gori i Zvečanu).

Nakon objedinjavanja podataka o prijavljenim događajima u 2020. godine, zaključeno je da čak 69 događaja zavedenih u evidencije novinarskih udrženja nije prijavljeno javnim tužilaštvima, što je 52,27%. Imajući navedeno u vidu, postavlja se pitanje opravdanosti preispitivanja rada državnih organa u situaciji kada istima nisu ni poznati događaji izvršeni na štetu novinara.