Piše: Veran Matić
Izveštaj američkog Stejt dipartmenta o globalnom stanju ljudskih prava u prošloj godini stanje u Srbiji, između ostalog, opisuje i rečima „ozbiljna ograničenja slobode izražavanja i medija, uključujući nasilje, pretnje i bezrazložna hapšenja i krivično gonjenje novinara…“. Deo izveštaja se poziva na analizu organizacije Reporteri bez granica prema kojoj je Srbija „zemlja slabih institucija i ujedno plen lažnih vesti koje šire tabloidi uz podršku vlasti“.
Reporteri bez granica su na dan obeležavanja 23. godišnjice ubistva Slavka Ćuruvije od ovdašnjih vlasti tražili „proaktivnu politiku u korist medijskih sloboda, uspostavljanje pravnog sistema koji štiti novinare i pravnog i regulatornog okvira koji garantuje nezavisnost medija“. Oni su ujedno uputili deset konkretnih predloga unutar političkog, pravnog i regulatornog okvira koje su pripremili zajedno sa ekspertima iz Srbije.
A. Aktivna politička odbrana medijskih sloboda i prava na informisanje
1. Sistematična i javna osuda pokušaja klevetanja i verbalnih napada, posebno kada su napadači političari i članovi partija.
2. Nulta tolerancija prema političarima koji napadaju medije. Podrazumeva suspenziju ili primoravanje da se povuku sa važnih funkcija.
3. Odgovori na sva pitanja i zahteve za informacijama u razumnom roku. To će doprineti pluralističkom, časnom i balansiranom medijskom pokrivanju.
4. Predložiti propis koji bi proširio pristup informacijama kojima raspolaže država i štiti novinare od tužbi.
B. Pravni sistem koji štiti novinare
5. Ovlastiti tužioce da preduzimaju hitne mere u slučajevima nasilja nad novinarima i medijima koje će primenjivati brzo i redovno.
6. Izdvojiti adekvatne finansijske i ljudske resurse komisiji zaduženoj za istragu ubistava novinara Slavka Ćuruvije, Radislave Dade Vujasinović i Milana Pantića i omogućiti joj neograničen uvid u državnu dokumentaciju, kako bi ti slučajevi bili rešeni, a odgovorni privedeni pravdi.
7. Omogućiti da istrage komisije dovedu do efektivnog pravnog postupka ili podizanja optužnice.
C. Stvaranje regulatornog okvira koji omogućava medijsku nezavisnost
8. Obezbediti nepristrasnost i efikasnost Regulatora za elektronske medije tako što bi se:
- smanjio broj članova Saveta REM-a koje imenuju politički organi;
- omogućilo transparentnije donošenje odluka u REM-u, njihove objave na internet stranici i održavanje javnih sastanaka putem prenosa;
- ovlastio REM da suspenduje licence; uz to bi se održavale javne rasprave o predlogu za proširenje ovlašćenja REM-a kako bi mu se omogućilo da kažnjava medije;
9. Pravična distribucija vladinih novčanih sredstva tako što bi:
- medije – primaoce državnog novca birali članovi žirija kvalifikovani za to;
- novac bi se dodeljivao isključivo medijima koji poštuju Etički kodeks novinara, dok bi Savet za štampu bio uključen u odlučivanje i vodio računa o evropskim standardima profesionalnih novinarskih procedura, poput Inicijative novinarskog poverenja koju su pokrenuli Reporteri bez granica;
- proces odlučivanja žirija bio transparentan, posebno kriterijumi za izbor, kao i da se izveštaji o odlukama žirija redovno objavljuju;
10. Nacionalne frekvencije emitovanja dodeljivati transparentno - bez političkog uticaja i isključivo medijima koji poštuju Etički kodeks novinara.
Sve navedeno navodi na izveštaj nemačke fondacije Fridrih Neumann koja je analizirajući (ne)primenu Medijske strategije i stanje na medijskoj sceni zaključilo da se odigrava „simulirani napredak bez suštinskog poboljšanja“.
Sve ovo publikovano je u danima kada je ponovo odloženo suđenje napadačima na Milana Jovanovića zbog nepojavljivanja prvooptuženog Dragoljuba Simonovića. Zbog hitnih obaveza sudije, odloženo je i suđenje advokatu Svetislavu Bojiću zbog pretnji novinarki Jeleni Zorić.
Pomenuti pravosudni primeri daju za pravo kritičarima koji jedva čekaju ovakvu argumentaciju za svoje navode. Nema pomoći kada multiplikacija njihovih navoda dosegne takve razmere da i ono što je dobro urađeno, biva potisnuto lavinom kontrargumenata baziranih na zaostajanju i neradu u medijskoj sferi. Tu nema odbrane.