Piše: Veran Matić
Jedan ovakav odlazak mesečno je previše. Pogotovo kada nas napušta takav bard kakav je bio Vesa, čiji će se odlazak itekako osetiti na već odviše ispošćenoj novinarskoj sceni. Borba, Vreme, Blic, Nova – to su bili ključni toponimi Vesine karijere. Za turbulentnih 35 godina, odgajio je mnogo mlađih novinara i urednika kojima je nesebično prenosio znanje i promovisao ih do te mere da mu sada unisono odaju zahvalnost i priznanje za ulogu koju je odigrao u njihovim karijerama.
Gradeći Radio B92, nastojali smo da očuvamo snažan generacijski pristup, da to bude medij koji kreiraju oni koji nisu radili u medijima režima pod čijom vlašću je i sam B92 nastajao. To je pomoglo da stvorimo globalno upečatljiv, autentični medij, koji predstavlja mix privrženosti tradicionalnim principima novinarstva koristeći sve mogućnosti novih tehnologija… I nekako, kao da su naše kolege koje su stvarale Vreme, Borbu, potom Danas, Studio B, razumeli… nisu se nešto ni nametali… stvarana je neka prirodna komplementarnost. Izuzetno sam cenio Stojana Cerovića, Mišu Vasića, Žaretov urednički koncept, mislim da su i oni jako voleli energiju i profesionalnost ljudi sa Radija B92. Nastojali smo da svaku našu posebnost iskoristimo kao međusobnu nadogradnju… Ovih dana mi je Ivan Mrđen, još jedan od velikana Borbe, Vremena, Danasa, nezavisnih medija kakve znamo kao takve iz devedestih, poslao fotografiju na kojoj su predstavnici redakcija Radija B92 i Vremena, nastalu prilikom ozvaničavanja sinergije kroz ABV Media group… Naša plemenita saradnica i dobročiniteljka iz organizacije Press Now, koja je iz Holandije došla da nekoliko godina u nekoliko navrata i direktno pomogne razvoj nezavisnih medija, nastojala je da udružimo te snage, uslovno rečeno veterana i nove generacije… Onih koji su jedni druge već nadopunjavali svakodnevnom razmenom i podrškom… Jednostavno ne mogu danas da predočim ko bi bio toliko različit na sceni a toliko blizak kao što je bio Radio B92 i nedeljnik Vreme, ne samo kao institucije, već i kroz lične veze koje nisu proizilazile iz neke tradicije, dugogodišnje saradnje, već kroz međusobno obožavanje zajediničkih vrednosti. Identična saradnja i emocije bile su vezane i za novinare i urednike Borbe, koju je potom nasledila redakcija Danas-a, redakcija Studija B u vremenima u kojima je mogla da bude nezavisna, niz lokalnih medija… Nekako mi se čini da je to više od 400 novinara i urednika, visoko produktivnih, privrženih kodeksu novinara, univerzalnim prinicipima ljudksih prava… Jako dugo živimo u vremenima u kojima više nema ni blizu ovih 400…
Veselin je bio jedan od onih koji je preživeo noviju istoriju. Kada je Borba postala nezavisni medij, tada nije bilo ni B92, ni Studija B, ni drugih. Bilo je to nekoliko godina pre sloma komunizma u Istočnoj Evropi, a na samom početku raspada Jugoslavije, kada je Borba ostala bez dopisništva u Ljubljani koja je odabrala svoj put. Vesa je prihvatio izazov i opravdao profesionalnu procenu urednika velikana Staše Marinkovića, koji nam je svima pokazao da časnost u profesiji postoji. I u trenucima u kojima su se pored svih vrednosti lomile i novinarske, između nacije i demokratije, opredelio se za postulate profesije… I na njima ostao do kraja. I to na najodgovornijim pozicijama, ne samo pozicijama izveštača.
Ono što mnogi ne znaju, a što pamtimo mi kao njegovi savremenici, jeste da je Vesa Simonović bio jedan od aktivnih učesnika u našoj zajedničkoj borbi za slobodu javne reči pre i posle Petog oktobra. Kao glavni i odgovorni i urednik Blica u februaru 2000. godine nije imao dilemu da se priključi bojkotu Vojislava Šešelja i Srpske radikalne stranke zbog tadašnjih pretnji hapšenjima i likvidacijom novinara. Pre 22 godine, tokom konferencije za štampu, lider radikala je napao Radio B2-92, Danas, Glas Javnosti i Blic da su „američki plaćenici“ i „izdajnici“ koji će „morati da snose posledice“ koje će biti „najgore moguće“.
Danas deluje nestvarno ali tom bojkotu, koji je potrajao sve do Petog oktobra, priključili su se Blic, Radio B2-92, Beta, Danas, Studio B, Fonet, Glas javnosti, Radio Indeks, TV Mreža, NIN, TV produkcija VIN, Vreme, Republika i NUNS.
Četiri godine kasnije, Vesa Simonović je kao glavni i odgovorni urednik Blica potpisao otvoreni poziv na dijalog vlasti i medija uzrokovanog sve ozbiljnijim nesporazumima i incidentima tokom vanrednog stanja 2003. godine. Od tadašnjih četrnaest potpisnika, šestoro više nije sa nama. Neke od njih, kao i Vesu, ispratićemo komemoracijom u Dorćol placu koji sve češće postaje sabirno mesto (pod)sećanja. Ima neke simbolike u tome da je poslednji događaj u tom prostoru za Vesinog života bila prošlonedeljna dodela nagrada za istraživačko novinarstvo „Dejan Anastasijević“. Nominovane i nagrađene koleginice i kolege dale su mi nadu da ipak nije sve otišlo dođavola i da je imalo smisla sve ono što smo radili godinama i decenijama unazad podržavajući ih i dajući im šansu.
U tom njegovom prostoru na Dorćolu prošle nedelje nismo ni slutili da će nas Vesa iznenada napustiti i prerano zauvek otići u Aleju zaslužnih građana. Neki ljudi ne moraju da umru da bi bili u Panteonu istaknutih urednika srpskih medija. Vesa Simonović je u njega zasluženo ušao još za života.
Preneto sa portala Javni servis.