Piše: Veran Matić
Ni ove godine nije bilo drugačije. Razlika je što se pomenuti proces u celini odvijao tokom tehničkog mandata Vlade, kao jedna od retkih obaveza resornog ministarstva na polju informisanja. U odsustvu aktivnosti zacrtanih Akcionim planom za primenu Medijske strategije, interes stručne i zainteresovane javnosti za konačan ishod se dodatno povećao zbog finansijskih i inflatornih potresa i neizvesne budućnosti.
Od trenutka uvođenja sistema projektnog sufinansiranja sadržaja kojim se štiti i promoviše javni interes, Ministarstvo kulture i informisanja raspodeljuje najveće iznose državne pomoći u ove svrhe. U odnosu na podelu na pokrajinskom i lokalnom nivou, proces u ministarstvu protiče uz povremene tenzije i kritike. U poređenju sa nižim nivoima vlasti, njih je neuporedivo manje zbog toga što je opravdanih i argumentovanih kritika toliko mnogo na lokalu da ono što se događa na republičkom nivou odaje bolji utisak. Tome doprinosi postojanje brojnih komisija sa mnogo članova koje stvaraju bolji utisak u odnosu na realno stanje stvari. Na to nas je podsetio mehanizam kojim se pojedinci služe da se predstave kao nezavisni medijski stručnjaci, što svakako nisu, zbog čega su medijska i novinarska udruženja ušla u svojevrstan klinč sa Ministarstvom kulture i informisanja.
Svega toga ne bi bilo da je do sada sprovedeno sve ono što predviđa Medijska strategija u ovoj oblasti. Do sada smo trebali da imamo izmenjen i dopunjen Zakon o javnom informisanju i medijima i nove pravilnike koji bi makar obeshrabrili ovakve zloupotrebe. Ako se nešta brzo ne promeni, plašim se da ćemo i naredni ciklus projektnog sufinansiranja započeti sa postojećim pravnim okvirom koji u odsustvu političke volje treba menjati zbog zloupotreba vlasti koja ga je usvojila pre osam godina. Ni to ne garantuje primenu inoviranog zakonodavnog okvira, ali makar pokazuje promil iskrene želje vlasti da se nešto promeni.
Dok se to ne dogodi i dalje će nas svako malo zasipati informacije istrajnih i hrabrih koleginica i kolega o zloupotrebama na lokalnom nivou. Nedeljama unazad Branko M. Žujović u serijalu „Milioneri iz konkursnog blata“ na portalu https://suboticke.rs/ objavljuje podatke o zloupotrebama instituta projektnog sufinansiranja u pokrajini.
Nadopunjuju ga temeljna analiza Gorice Nikolin sa Radija 021 zasnovana na primeru novosadskog portala https://brif.rs/ koji je nakon „višegodišnjeg haranja konkursima i uzimanju na stotine hiljada evra za propagiranje vlasti, preko noći nestao sa scene“. Poslednja vest koja je objavljena na ovom portalu postavljena je 30. decembra 2021. godine i „do danas portal nije ažuriran, iako je Brif inkasirao novac za sadržaj o kom nema nikakvog traga, niti dokaza da je ikada realizovan“.
U Zrenjaninu su sredstva raspoređena tako da je skoro dve trećine sredstava otišlo televiziji Santos, jedna trećina medijima van ovog grada, a minimalan iznos državne pomoći je preusmeren ka preostalim lokalnim glasilima. Primeri iz Požege, Batočine, Kraljeva i Valjeva samo nadopunjuju tužnu sliku naše stvarnosti u domenu projektnog sufinansiranja.
U takvim okolnostima logično je da se sa povećanim zanimanjem razmatra ishod svakog pa i ovogodišnjeg republičkog konkursa za projektno sufinansiranje. Argument da „uvek ima nezadovoljnih rezultatima“ biće minimiziran ako se otklone problemi koji se ponavljaju iz godine u godinu. Vlast toga treba da bude svesna. Pa makar bila i u tehničkom mandatu.