Piše: Veran Matić
Tako bi i sebe i nas lišio onoga što radi u poslednje vreme, praveći štetu, doprinoseći polarizaciji društva i zagađenju javnog prostora. Svaki put kada se na takav način oglasi, imam dilemu u kom svojstvu i sa kojom agendom nepotrebno pravi štetu. Jer, on ima više uloga – partijsku, advokatsku, pravosudnu, tužilačku, poslaničku, navijačku, voditeljsku… Koja god da je, rekao bih da je štetočinska kada u njoj prevlada vokabular poput onoga koji se danima unazad koristi protiv novinara i medija koji mu nisu po volji.
Zaista mi nije jasno šta Vladimir Đukanović želi da postigne ovim što poslednjih dana radi na društvenim mrežama. Kao da se utrkuje da stigne što više osuda, saopštenja, da se njime bavi Radna grupa za bezbednost novinara i medija… Možda želi da njegovo ime što pre bude pomenuto na platformi Saveta Evrope koja je upravo publikovala da su se u bazi našla četiri ovdašnja nova slučaja napada na novinare.
Nisam siguran da ovo radi tek tako. Neko mu je rekao da se verbalno obračunava sa medijima i novinarima na način koji prevazilazi „granice kritičke komunikacije i ugrožava bezbednost novinara“. Jer, putem tvitera Đukanović poručuje grupi medija da „prema vama nemam milosti“, targetira istraživačke novinare kao „lažne“, „takozvane“ i tvrdi da bi u aferi Jovanjica „na optuženičkoj klupi trebalo da budu Jelena Zorić, Vuk Cvijić i Stevan Dojčinović“.
Sve koji su istraživali slučaj Jovanjica, na kojem je Đukanović angažovan kao advokat prvooptuženog, on naziva lažovima i preti da će za te laži odgovarati. Ovakvu primitivnu komunikaciju karakteriše odsustvo činjenica i argumenata koje zamenjuju uvrede, klevete i pretnje. Nije dobro da član Državnog veća tužilaca, koje bira tužioce, pravi takvu atmosferu u kojoj na osude relevatnih udruženja izjavljuje „tek ću sad da govorim o vama“.
Stiče se utisak da su se pogubile granice i da Đukanović ovakvim neprimerenim izjavama dobrano prelazi crvene linije dozvoljene komunikacije. U atmosferi povišene napetosti zaista nikome ne treba ovakav rečnik. I zato oni koji su bliski Đukanoviću i mogu da utiču na njega, treba da mu skrenu pažnju da sa ovakvom komunikacijom što pre prekine. Ili da ponovo napusti tviter i društvene mreže. Nedopustivi rečnik prema novinarima bi mogao da bude samo povod. Jer, siguran sam da mnogi koji procenjuju demokratski kapacitet naše zemlje, koji ocenjuju stepen ostvarivanja evropskih standarda, naročito kada je reč o pravnoj državi, oni koji ocenjuju društvene trendove, koji daju ocene za razne liste poput one Reportera bez granica, da našu zemlju, sistem i vlast posmatraju kroz Vladimira Đukanovića, kao simbola te vlasti, posmatraju kroz njegove svakodnevne intervencije u javnom prostoru, kroz agreriranu moć kroz niz konflikata interesa. I to svakako nije lepa slika.
Dobra ideja sa osnivanjem tzv. Vladine Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara narušena je upravo zbog političkih izjava političkih moćnika, zbog govora mržnje i pretnji u skupštini, vladi, u centrima moći. Upravo ono što simbolizuje Vladimir Đukanović. I dok ne zaustavimo takav govor koji sa sobom uvek nosi i ugrožavanje bezbednosti od strane političkih moćnika, sve akcije, radne grupe i aktivnosti onih koji žele dobro ovoj zemlji biće kompromotivane i poništavane.