Piše: Veran Matić
„To izgleda kao neki prevod tabloida ili tabloidnih TV uprizorenih uživo“ njegov je doživljaj opisa iz Vranja, uz moj dodatak da mi to piše čovek koji je tokom dosadašnjeg angažmana iskusio brojne slične situacije u kojima je bio neposredna meta. To ga nije obeshrabrilo da nastavi da veruje i da svakodevno radi za dobrobit zajednice. Isključivo u javnom interesu uprkos narušavanju ličnog komoditeta, a često i bezbednosti.
Biti ponovo u Vranju zbog Dejana Nikolića Kantara nakon junske posete podrške OK Radiju moj je izbor koji se očito kosi sa pragmatičnim stavovima kolege koji nalazi za shodno da se povodom onoga što se mesecima unazad događa u njegovom rodnom gradu oglasi isključivo putem twiter poruke: “Fascinantno je kako #VeranMatic ne propušta ama baš nijednu priliku za sopstvenu promociju”.
Neprimereno je, nekolegijalno i ispod pojasa kada tako nešto potekne od nekoga ko se proslavio nespornim višegodišnjim novinarskim istraživačkim radom u tom istom Vranju u kojem smo ovih dana očito zamenili uloge. On je u beogradskoj redakciji, a ja sam u vranjskoj sudnici. I na tamošnjim banderama i zidovima. Možda mu se ukazalo da sam naručio, lično osmislio, štampao i razvozio one koji su priznali da su lepili plakate zbog kojih ću ponovo za nekoliko dana biti na sudskom ročištu u Vranju zakazanom za 26. avgust. Ima vremena da do tada osmisli novi tvit o meni, ako ga sa bezbedne daljine prođe bes i ljutnja zbog izjava o njemu u podkastu koje ga očito neuporedivo više interesuju i motivišu od onoga što se dešava na kriminalnoj i medijskoj sceni u Vranju i tamošnjim sudnicama.
Izvesno je da ću u Vranju ponovo biti i 30. septembra na nastavku suđenja Dejanu Nikoliću Kantaru za pretnje upućene vlasnici i zaposlenima u OK Radiju. Ima vremena da nam se do tada pridruže mnogi koji iz prikrajka prate šta se događa OK radiju, Oliveri Vladković, Svetlani Ivanov i svima koji su se suprostavili zlu i imali hrabrosti da mu u sudnici, sa suzama, uprkos pretnjama, pogledaju ravno u oči. Nadam se da ćemo do tada prikupiti novčana sredstva koja će bar malo olakšati funkcionisanje radija, a koja je do skora obezbeđivao sada zatvoreni kafić No comment u prostoru u vlasništvu udovice Gorana Vladkovića, koji je OK Radio davno pokrenuo i učlanio u ANEM.
Moj boravak i aktivnosti u vezi sa Vranjem motivišu i tamošnje „spavače“ koji ne propuštaju priliku da na društvenim mrežama obmanjuju deo javnosti željan negativnog konteksta u vezi sa mnom. Što priželjkuju i bliski, potkupljeni i zastrašeni Kantarom. Lakše im je da svojevoljno konstruišu narative iz sopstvene prošlosti, zaboravljajući da postoje tekstovi i njihove izjave koji dokazuju sve suprotno od negativnog pisanja o meni.
Mnogi od njih čekaju da vide kakav će biti odgovor države na pretnju o „skršenom Vranju“. Način kako je vođeno prvo ročište daje nadu da stvari idu u dobrom smeru – uprkos glasovima iz Vranja i onih sa bezbedne daljine koji pametuju misleći da ništa više nema smisla jer je kriminalna hobotnica premrežila sve pore ne pružajući promil nade i pravde za hrabre žene, koleginice i kolege kojima se mora pomoći. Zato je Vranje i ono što se tamo dešava tako važno.
Nova krivična prijava za pretnje koje je izrekao na suđenju Dejan Nikolić Kantar a koje su ponovo upućene Oliveri Vladković i Svetlani Ivanov iz OK Radija, ali i gradu Vranju.
„Ću iskršim Vranje, ako ostanem u pritvoru!!!“
Posle svedočenja oštećenih Olivere Vladković i Svetlane Ivanov iz OK radija, u kojima su naglasile da se i u sudnici osećaju ugroženo, jer optuženi Dejan Nikolić Kantar preti, da se plaše, na samom kraju suđenja ponovio je pretnje koje dodatno ugrožavaju oštećene u ovom slučaju, a očigledno je da će, upravo zbog nemogućnosti da se kontroliše, Dejan Nikolić nastaviti sa pretnjama i to sa ciljem da ih i realizuje. Pravni zastupnici oštećenih podneli su krivičnu prijavu protiv optuženog, jer je „ugrozio sigurnost i prouzrokovao osećanje nesigurnosti i straha kod više lica… i to tako što je svestan svog dela i zabranjenosti istog, a želeći njegovo izvršenje, više puta uputio nedvosmislene i direktne pretnje da će neposredno napasti na život i telo oštećenih, kao i drugih prisutnih lica (među kojima su se nalazili novinari, sudije, advokati, javni tužilac i druga javnost), a pretnje koje glase:
„Onaj ko se plaši i treba da se plaši!“, „To što ste izjavile na sudu da se plašite, u pravu ste, imate razloga da se plašite, i ja neću stati…“ (direktno se odnosi na oštećene u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju, br predmeta K.166-22), „Ću iskršim Vranje ako ostanem u pritvoru!“ (u sličnom kontekstu, spomenuo je i Beograd), „To se u Jasenovcu 1941. godine rešavalo sa tak-tak-tak!“, čime je Dejan Nikolić zvani Kantar izvršio krivično delo ugrožavanja sigurnosti iz člana 138 stav 3 Krivičnog zakonika u vezi sa st. 1 KZ RS.
U prijavi se traži da se po hitnom postupku, budući da se radi o događaju koji se odigrao u zgradi suda od strane višestruko osuđivanog lica, te da se ovakvim postupanjem vrši pritisak na oštećene i (posredno) na druge svedoke u predmetu koji se vodi pod brojem 166-22 te se tako sprečava i ometa dokazivanje… da se proširi optužni akt protiv Dejana Nikolića. Pored oštećenih, predloženo je i da se saslušaju još tri svedoka novinara koji su bili prisutni na ovom suđenju.