Dok smo preksinoć sedeli zajedno i slušali prelepe pesme turske pevačice melanholičnog glasa, u Beogradu je napadnut Veran Matić. Naš kolega, koji je devedesetih godina izgradio nezavisne medije u Srbiji, suprotstavio se Slobodanu Miloševiću i, nakon godina provedenih pod policijskom zaštitom, nastavio da se bori za novinarstvo. Neki od vas ga poznaju.
Napadnut je zato što je radio ono što novinari rade. Dok je dokumentovao jedan skup, fizički su ga napali ljudi koji su mu oduzeli mobilni telefon kojim je snimao.
Napad na Verana slika je svakodnevice sa kojom se novinari danas suočavaju u mnogim evropskim zemljama. U Bosni i Hercegovini jedno istraživanje pokazalo je da većina ispitanika smatra da je ponekad prihvatljivo udariti novinara.
Zato je važno i dragoceno što se okupljamo kako bismo razgovarali, donosili odluke, povezivali se, ali i zajedno uživali u divnom koncertu. Jer upravo je izgradnja veza i jačanje saradnje smisao našeg rada.
Hvala kolegama koji su jutros predstavili detalje našeg rada, MFFR-a i naših projekata. Usvojili smo, uz vaše predloge, i važne zadatke koji su sada zajednička odgovornost svih nas.
Tokom proteklih dana slušali smo kolege iz Turske koji su govorili o pritiscima, suđenjima, zatvaranjima, ekonomskim pritiscima i pokušajima ućutkivanja novinara. Slušali smo kolege iz Ukrajine koji već godinama rade u uslovima rata. Razgovarali smo o situaciji u Mađarskoj, Srbiji i mnogim drugim zemljama u kojima se prostor za slobodno novinarstvo iz dana u dan sužava.
Na ovoj skupštini mnogo smo govorili o veštačkoj inteligenciji, tehnološkim platformama, urušavanju poslovnih modela medija i činjenici da danas nekoliko globalnih kompanija poseduje moć kakvu nijedna medijska kuća u istoriji nije imala.
Važno je što smo saglasni da moramo biti glasniji u borbi za zaštitu novinarstva – od političkih pritisaka, ali i od monopola digitalnih platformi koje sve više određuju ko će biti viđen, ko će biti pročitan i ko će opstati.
Ali jednako važno, govorili smo o ljudima.
O švedskom novinaru Joakimu de Silvi, o kolegama poput Verana Matića, Augustina Pasilija i Alis Frusar, ali i o kolegama sa Češke javne televizije i mnogim drugima.
Moramo govoriti i tražiti rešenja za slobodne novinare, koji danas čine sve veći deo naše profesije i često prvi osećaju nesigurnost, ekonomske pritiske i posledice tehnoloških promena.
I ne zaboravimo radna prava i mlade novinare.
Želimo da nastavimo da budemo uz svakoga od vas – kada vas napadnu na ulici, kada branite pravo na štrajk i kada je potrebno izboriti se za primenu evropskih direktiva.
Želimo da budemo veza koja povezuje novinare od Lisabona do Kijeva i od Rejkjavika do Ankare.
Zato je važno – i hvala ti, Zulijana, što si došla, što si govorila tako inspirativno i prenela važne poruke, pokazujući da smo povezani i da ćemo ostati povezani u globalnoj solidarnosti, kao prijatelji i kolege širom sveta.
Želim da zahvalim našim domaćinima u Turskoj, koji su organizovali zaista izuzetnu skupštinu i omogućili nam da razgovaramo, vidimo, slušamo, upoznamo Ankaru i bolje razumemo političku situaciju. Hvala Zejnep, Mustafi i predsedniku Nazmiju.
Hvala prevodiocima i volonterima.
Hvala članovima Upravnog odbora. Sjajan tim – i hvala vam na svakom minutu rada, podrške i posvećenosti.
Hvala Sekretarijatu EFJ-a, koji tokom cele godine obavlja ogroman posao koji često ostaje nevidljiv. Čuli ste Adriana, Rebeku i Kamil. Svi poznaju Rikarda. Ali veliko hvala i Renati, Yuk Lan, Kamil Peti i Đorđi.
I hvala svim našim članovima i delegatima.
Svim sindikatima i novinarskim organizacijama koje svakoga dana vode iste borbe, u različitim okolnostima.
Kada se danas ili sutra vratimo svojim kućama, ostajemo povezani, sa zajedničkim ciljem da ni Veran, ni Joakim, ni bilo koji drugi novinar nikada ne ostane sam.
Izvor: EFJ, prevod NUNS.