Dana 17. juna Veran Matić — osnivač Radija i TV B92, svetski heroj slobode štampe međunarodnog novinarskog instituta (IPI) i osoba kojoj se srpski novinari obraćaju decenijama kada su napadnuti — snimao je javni skup ispred Skupštine Republike Srbije, kada mu je jedna osoba izbila telefon iz ruke.
Nije pomoglo ni to što je Matić rekao da je novinar. Njegov telefon je vraćen tek kada je Đorđe Prelić — bivši vođa ozloglašene navijačke grupe Alkatraz i jedan od osuđenih za ubistvo francuskog fudbalskog navijača Brisa Tatona 2009. godine — naredio da se telefon vrati. Prelić je potom rekao Matiću da mu je emisija Insajder na B92 „uništila život“. (Ovo je program koji je razotkrio kriminalne aktivnosti navijačkih grupa fudbala)
U atmosferi potpune nekažnjivosti za zločine protiv novinara, gde su svakodnevne pretnje i gušenje slobode govora uobičajene, a mediji su pod pretnjom, Veran Matić je shvatio Prelićeve reči kao što bi to učinio svaki profesionalni novinar: shvatio ih je kao pretnju iz koje bi mogla proizaći potencijalno opasna akcija. Reči kao upozorenje i preludijum za napad.
Eskalacija pretnji novinaru Veranu Matiću
Mesecima je Matić bio izložen kontinuiranim kampanjama ciljanja i diskreditacije na prorežimskim televizijama i putem više od 30 veb-sajtova, kao i na različitim platformama društvenih medija kao što su Fejsbuk, Instagram i X. Uvrede i pretnje ostavljaju se ispod objava u kojima se pominje njegovo ime.
Obezbeđenje Skupštine Republike navodno nije bilo svedok incidenta. To jest, sve dok Matić nije prijavio napad. Tek tada su prorežimski medijski tabloidi: Informer, Alo i Novosti, objavili snimke sa skupštinske bezbednosne kamere, tvrdeći da su one dokaz da je Matić bio napadač.
Nakon niza kampanja blaćenja u prorežimskim medijima, ispod Matićeve fotografije na X-u pisalo je „Hajde da odsečemo glavu hidri“. Ubrzo je usledio novi talas poruka da ga treba obesiti, javno žrtvovati, uz pitanja o tome gde živi.
Od početka godine, Matić i članovi njegove porodice dobili su desetine pretnji smrću. Izložen je stotinama uvreda i laži na društvenim mrežama. Vređali su ga i pretili mu na ulici, a gurnuli su ga u stranu u navodnoj „nesreći“.
Predsednik Udruženja nezavisnih elektronskih medija (ANEM) postao je meta zlostavljanja nakon što je predsednik Aleksandar Vučić u jednoj tabloidnoj TV emisiji predložio da se svima osuđenim zbog Matićevog učešća u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara očiste dosijei i da im se Matić izvini, a možda čak i kupi lepu flašu vina.
Vrhunac kampanje bio je propagandni film Centra za društvenu stabilnost, koji je Matića označio kao stranog agenta koji je „prodao“ Kosovo — Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, Srbija je ne priznaje. Film je emitovan na dva nacionalna prorežimska emitera, a promovisalo ga je više od 25 prorežimskih portala.
Odgovor države na ovu bestidnu agresiju je da je sud u Novom Sadu odbio da izda zabranu emitovanja filma.
Čak i kada je u objavi Centra za društvenu stabilnost (na X i Instagramu) pisalo: „Ako neko od vas vidi Verana Matića u narednih mesec ili dva, recite mu da nije jedini (pseudo) novinar koji je pustio bradu i da treba da bude malo strpljiviji — nastavak uskoro...“, u srpskom kontekstu jasna poruka da će Matić doživeti istu sudbinu kao i ubijeni srpski premijer Zoran Đinđić i novinari Slavko Ćuruvija i Milan Pantić, vladavina prava je ostala odsutna.
Svako ko je živeo u Srbiji krajem prošlog veka razumeo bi implikacije ove poruke. To je brutalno direktna pretnja smrću.
Novinari primorani da se relociraju
Reakcije Ministarstva unutrašnjih poslova na Matićeve krivične prijave su nepristojne. Posebno imajući u vidu da je Srbija bila svedok široko rasprostranjenog i sistematskog obrasca napada i blaćenja novinara tokom dužeg vremenskog perioda.
U julu 2026. godine, Nezavisno udruženje novinara Srbije zabeležilo je 19 slučajeva napada i pretnji novinarima. Fondacija Slavka Ćuruvije, nevladina organizacija koja radi na unapređenju slobode medija u Srbiji i nazvana je po ubijenom novinaru, zabeležila je 106 verbalnih napada državnih zvaničnika. Prema zvaničnim evidencijama Vrhovnog javnog tužilaštva, u poslednje dve i po godine, samo dvanaest od 271 zabeležene pretnje i napada na novinare rezultiralo je pravosnažnim sudskim presudama.
Između ostalog, mnoge novinarke u raznim srpskim gradovima dobile su pretnje smrću, pretnje seksualnim nasiljem i predmet su onlajn mizoginih kampanja od strane prorežimskih medija zbog svog izveštavanja.
Štaviše, u poslednje dve godine šest novinara je bilo primorano da napusti zemlju. Matić je svakom od njih pomogao.
Godine 1989, Matić i njegove kolege, osnivajući Radio B92, pozivali su se na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima kao svoj osnivački dokument. Godine 1991, policija je provalila u redakciju B92, a pet godina kasnije stanica je zaobišla cenzuru tako što je signal emitovala na BBC uz satelitsku podršku. Tokom NATO bombardovanja 1999. godine, Matić je uhapšen, a mediji su bili primorani da rade sa „tajnih“ lokacija. On je odgovorio prebacivanjem signala na Rumuniju i Bosnu. Onaj tajni u Beogradu uključen je kada je pao nemilosrdni srpski vladar Slobodan Milošević.
Zbog svog neverovatnog doprinosa istraživačkom novinarstvu kroz pokretanje emisije Insajder koja se emitovala na B92, Matić je bio pod 24-časovnom policijskom zaštitom od 2011. do 2016. godine.
Godine 2013. pokrenuo je Komisiju za istraživanje ubistava novinara, zahtevajući da se ubistva novinara istraže i procesuiraju.
Mnoge međunarodne i regionalne organizacije koje brane slobodu medija oglasile su se povodom napada na Verana Matića — IFJ i EFJ poslali su upozorenje Platformi Saveta Evrope, SafeJournalists zahtevaju krivično gonjenje, IPI, RSF i MFRR su, nakon svoje martovske misije u Beogradu, zaključili da je dalja eskalacija opasno verovatna.
Predstavnik OEBS-a za slobodu medija, Jan Bratu, nazvao je film Centra direktnom pretnjom smrću. Kancelarija komesarke EU za proširenje Marte Kos izjavila je da je veoma zabrinjavajuće što je Matić izložen napadima zbog svog rada. Evropski parlament je osudio nasilje u oktobru 2025. godine.
Uprkos ovim reakcijama, ništa se nije promenilo.
Nekažnjivost u Srbiji nije sudski „zaostatak“. To je državna politika, a svaka nekažnjena pretnja je poziv na sledeći kriminalni napad.
Veran Matić je trideset sedam godina osiguravao da neko reaguje kada je novinar u zemlji napadnut. Kada napadi na Matića dolaze iz oštrih kandži režima i njegovih sledbenika, ko će osigurati njegovu bezbednost?
Tekst prenet sa portala IFJ.
Autorka: Jelena L. Petković