Sabotaže, curenje informacija i političke veze: Priča o suđenju za ubistvo Dafne Karuane Galicije

Objavljeno: 04.09.2026.

Malteški biznismen oslobođen je optužbi za umešanost u smrt novinarke, ali je njegovo suđenje razotkrilo izazove sa kojima su se suočavali oni koji su tragali za njenim ubicama.

Foto: snimak ekrana Al Jazeera Foto: snimak ekrana Al Jazeera

Okončanje najdužeg suđenja za ubistvo u istoriji Malte ostavilo je zemlju u previranju, a ožalošćenu porodicu i dalje u potrazi za odgovorima, piše Gardijan.

U sredu u 19.30 sati, uzdasi i povici odobravanja odjekivali su sudnicom broj 22 u Palati pravde u Valeti, kada je porota proglasila nevinim biznismena optuženog da je naručio ubistvo istraživačke novinarke Dafne Karuane Galicije.

Jorgen Fenek (44) suočavao se sa doživotnom kaznom zatvora da je proglašen krivim. Sada, posle gotovo sedam godina provedenih naizmenično u pritvoru i na slobodi, može da se vrati privilegovanom životu naslednika jednog od najvećih bogatstava na Malti.

Karuana Galicija je u svojim tekstovima bila usmerena na brojne moćne ličnosti, uključujući Feneka i političare sa kojima je bio blizak. Njena otkrića, kao i posledice njene nasilne smrti u eksploziji automobila-bombe u oktobru 2017, na kraju su dovele do ostavke premijera Džozefa Muskata i nekoliko članova njegove vlade.

U roku od nekoliko nedelja uhapšena su trojica plaćenih ubica optuženih za postavljanje bombe. Dvojica su osuđena na doživotni zatvor nakon što su priznala ubistvo, dok je treći dobio ublaženu kaznu od 15 godina zatvora u zamenu za svedočenje protiv saučesnika.

Posle odluke donete u sredu, dugotrajna potraga za osobom koja ih je angažovala mora da počne iznova.

Lider opozicije Aleks Borg zatražio je da parlament prekine letnju pauzu i ponovo zaseda, kao i da vlada preduzme mere za jačanje zaštite novinara i borbe protiv korupcije.

„Verujemo da je novinarstvo kičma demokratije“, rekao je za Gardijan, ocenjujući neuspeh da se pronađu odgovorni kao mrlju na vladi Laburističke partije, koja je na vlasti od 2013. godine.

„Ne brini za mene, niko ne može da me dira“

Porodica Karuane Galicije opisala je presudu kao „uskraćivanje pravde“.

Državni tužilac razmatra mogućnost žalbe i ponavljanja suđenja. Izgledi za uspeh možda su mali: obe optužbe protiv Feneka odbačene su većinom glasova porote 8 prema 1.

Bilo je potrebno devet godina, neumorna kampanja porodice i odlučnost jednog sudije da bi Fenek stao pred porotu. Na kraju su poverovali njegovim rečima. Tokom svedočenja bio je kategoričan:

„Nikada nisam naručio ubistvo Dafne Karuane Galicije, niti bilo koga drugog. Nisam imao nikakvu ulogu u njenom ubistvu.“

Jorgen Fenek oslobođen je optužbi za saučesništvo u namernom ubistvu i udruživanje sa namerom izvršenja krivičnog dela.

Iako identitet nalogodavca ostaje misterija, suđenje je pokazalo pune razmere izazova sa kojima su se suočavali oni koji su tragali za ubicama Dafne Karuane Galicije.

Svedok za svedokom govorio je o pokušajima da se istraga ubistva blokira i sabotira. Dok su detektivi pokušavali da identifikuju sve umešane – od proizvođača bombe i izvršilaca do njihovog krajnjeg nalogodavca – čuli su dokaze da su najosetljiviji detalji istrage dospevali do neovlašćenih osoba. Ono što je najviše zabrinjavalo jeste tvrdnja izneta pred porotom da je veliki deo tih informacija dolazio od desne ruke premijera.

„Ne brini za mene, niko ne može da me dira“, čuje se kako Fenek govori na tajnim snimcima koji su predstavljali jedan od ključnih dokaza protiv njega i koji su pušteni poroti.

Čovek koji je napravio te snimke bio je taksista Melvin Teuma, koji je svedočio da je bio posrednik između Feneka i bombaša. Bio je ključni svedok tužilaštva, pošto je dve godine nakon ubistva dobio pomilovanje u zamenu za svedočenje.

U julu 2020. godine prebačen je u bolnicu u kritičnom stanju. Savladan grižom savesti, pokušao je samoubistvo dok je boravio u sigurnoj kući, a bila je potrebna intenzivna podrška da bi ponovo mogao da svedoči.

Ono što sledi jeste priča o potrazi za odgovornima, zasnovana na pretpretresnim ročištima, samom suđenju i povezanim sudskim postupcima.

Istraga koja ju je potpuno zaokupila i koja će je koštati života

Poslednjeg leta svog života Karuana Galicija bila je duboko izolovana.

Kao mlađa žena nije bila samo briljantna već i upečatljivo lepa, sa krupnim minđušama i sjajnom crnom kosom. Bila je suosnivač nacionalnih novina, izdavač magazina o životnom stilu i postala je jedna od najčitanijih kolumnistkinja na Malti, dok je istovremeno podizala trojicu sinova.

Kasnije ju je potpuno zaokupilo istraživačko novinarstvo.

Njen blog „Running Commentary“ bio je među najčitanijim informativnim sajtovima na Malti, ali su je njegova popularnost i njene često oštre satire javnih ličnosti učinile metom.

Imala je gotovo podjednako mnogo protivnika koliko i obožavalaca, a na društvenim mrežama nazivana je „vešticom“. Bilo je podmetanja požara, a porodični psi su ubijeni.

„Brinuo sam za nju“, rekao je na suđenju njen srednji sin Endru. „Atmosfera oko nje bila je užasna. Ljudi su zurili u nju u Valeti. Nije izlazila iz kuće.“

Karuana Galicija je znala da je ugrožena i već je počela da menja svakodnevne navike. Radi dodatne bezbednosti vozila je iznajmljeni automobil.

Upravo u tom automobilu ubijena je 16. oktobra 2017. godine, u 53. godini, svega nekoliko metara od svoje kuće. Bomba postavljena ispod vozačevog sedišta raznela je vozilo, a zapaljeni ostaci bili su razbacani po putu i obližnjem polju.

Zabarikadirani u svom domu, sklanjajući se od medijske oluje, Dafnini sinovi i njen udovac Piter pitali su se kome mogu da veruju. Bili su uvereni da njen novinarski rad krije tragove, ali i da osetljiv materijal o izvorima ne mogu da predaju policiji.

Njen najstariji sin Metju, softverski inženjer koji je bio deo novinarskog tima nagrađenog Pulicerovom nagradom za „Panamske papire“, ogromno curenje podataka o ofšor kompanijama, predložio je da kontaktiraju novinare van Malte.

„Nisam imao resurse da sam vodim istragu“, rekao je poroti na Fenekovom suđenju.

Obratio se Gardijanu, koji se pridružio Rojtersu, neprofitnoj organizaciji Forbidden Stories i drugim medijima i organizacijama kako bi formirali „Daphne Project“.

Pre smrti, Karuana Galicija objavila je niz priča koje su gurnule maltešku vladu u skandal. U „Panamskim papirima“ pronašla je dokaze da su ministar energetike Konrad Mici i šef kabineta premijera, biznismen koji je postao politički operativac Kit Šembri, osnovali ofšor kompanije kojima se upravljalo preko anonimnih trastova. Objave koje je napisala, a koje su pročitane tokom suđenja, ukazivale su da je verovala da su planirali da ih koriste za primanje mita.

Te optužbe sada su predmet krivičnog postupka u kojem se Fenek, Šembri, Mici i drugi izjašnjavaju da nisu krivi za korupciju, trgovinu uticajem i zločinačko udruživanje.

U trenutku smrti, Karuana Galicija je dobijala informacije iz procurelih podataka o velikom državnom ugovoru – koncesiji za izgradnju gasne elektrane vredne 500 miliona evra, koja je trebalo da snabdeva električnom energijom nacionalnu mrežu.

Podaci su poticali sa servera kompanije Electrogas, koja je gradila elektranu. Jedan od njenih akcionara bio je Fenek, a prepiska elektronskom poštom ukazivala je da je imao ključnu ulogu, vodeći komunikaciju sa vladom i refinansiranje važnog bankarskog kredita.

Porota je čula da je Karuana Galicija na svom blogu taj projekat opisala kao „čarobnu novu elektranu korupcije“.

Tužilaštvo je u završnoj reči tvrdilo da je Fenekov motiv za naručivanje njenog ubistva bio sprečavanje novih otkrića.

Podaci iz Electrogasa podeljeni su sa projektom „Daphne Project“. Dok su novinari pregledali dokumentaciju i pratili tokove novca, inspektor za ubistva Kit Arno tragao je za ubicama.

U početku je brzo napredovao zahvaljujući FBI-ju. Tim američke agencije za analizu mobilnih telefona nalazio se u Evropi kada je bomba eksplodirala i odmah je preusmeren na Maltu, gde je stigao u roku od nekoliko sati.

Plaćene ubice, braća Džordž i Alfred Deđorđo, i njihov saučesnik Vinsent Muskat koristili su jednokratne telefone, ali su bili neoprezni jer su ih često nosili zajedno sa svojim uobičajenim mobilnim telefonima.

FBI je uspeo da ih poveže sa zločinom, prateći SMS poruku koju je Džordž poslao kako bi aktivirao bombu. U decembru 2017. sva trojica su uhapšena.

U aprilu 2018. Vinsent Muskat rekao je policiji da je spreman da svedoči protiv svojih saučesnika u zamenu za blažu kaznu. Iako izvršioci nikada nisu znali identitet krajnjeg nalogodavca, Muskat je znao ime posrednika: Melvin Teuma.

Komarac i lav

Za Teumu, tinejdžera koji je odrastao bez oca, Malta Racing Club bio je drugi dom. Počeo je kao konjušar, brinući o ponijima koji vuku mala kola po zemljanoj stazi. Ubrzo je počeo da radi kao saradnik jednog kladioničara. Stara kladionica i danas se nalazi preko puta štala porodice Fenek.

Teuma i Fenek postali su prijatelji, ali njihov odnos nije bio ravnopravan.

Kako je taksista rekao pred sudom:

„Družio sam se sa lavom, a ja sam komarac.“

Policija je pred sudom navela da je Feneka identifikovala kao osumnjičenog do septembra 2018. godine. Međutim, tek u februaru 2019. odobren je nalog za prisluškivanje njegovih razgovora.

Osoba koja je potpisivala naloge bio je premijer Džozef Muskat.

Muskat je od samog početka dobijao informacije o istrazi direktno od Arnoa i njegovih kolega. Ta odluka bila je kontroverzna jer je Muskat, zajedno sa svojim ministrima, bio jedna od glavnih tema istraživačkog rada Karuane Galicije.

Muskat je naveo da je bilo uobičajeno da premijer potpisuje naloge u slučajevima od nacionalnog značaja. Ranije je rekao da je svoje dužnosti obavljao „bez straha, predrasuda ili favorizovanja“. U saopštenju u četvrtak naveo je da od samog početka, pa i dok je još bio na funkciji, „niko nije bio zaštićen od pravde niti imun na nju“.

Šembriju je bilo dozvoljeno da prisustvuje policijskim brifinzima, a na suđenju je rekao da je sve vreme bio obaveštavan.

Njih dvojica bili su bliski – Šembri je počeo kao Muskatov šef izborne kampanje – ali je Šembri imao još jednog dobrog prijatelja: Feneka.

Kao deca zajedno su igrali fudbal, a kada je nekoliko godina mlađi Fenek preuzeo vođenje porodičnog biznisa, Šembri mu je bio mentor. Često su zajedno odlazili na odmore i okupljali se na porodičnim događajima.

Šembri je optužen da je Feneku više puta odavao osetljive detalje istrage ubistva. On negira optužbe, a zbog toga mu se sudi u odvojenom krivičnom postupku.

Tokom suđenja Fenek je pokušao da predstavi Šembrija kao pravog nalogodavca, dok je sebe opisivao kao posrednika koji je prenosio poruke Teumi.

Fenekovi advokati prikazivali su taksistu kao ucenjivača i lažova, a policiju optuživali da je smestila Feneku jer nije adekvatno istražila druge tragove.

Tvrdili su da su pretresi Šembrijeve kuće i kancelarije loše izvedeni. Njegov telefon, koji je bio aktivan svega 28 minuta pre racije, nikada nije pronađen.

„Svi putevi vode do Kita, a svi mostovi koji vode do Kita bili su spaljeni“, rekao je Fenekov advokat. „Zato je morao da bude izgrađen most do Jorgena Feneka.“

Šembri negira bilo kakvu umešanost u ubistvo. Policajci su u svojim iskazima rekli da on nikada nije bio osumnjičen za ubistvo.

Tokom ispitivanja Fenek je priznao da je preko Teume platio 400.000 evra plaćenim ubicama kako bi pokrio njihove troškove odbrane. Rekao je da je to učinio kako bi smirio Teumu i da ga je taksista „iscedio“ finansijski.

Priznao je i da je Teumi dao novac pre ubistva, ali je tvrdio da ga je upozorio da ubistvo ne treba da bude izvršeno, rekavši taksisti da „ovde stane“.

Takođe je priznao da je Teumi prenosio informacije o policijskoj istrazi koje je dobijao od Šembrija, počevši ubrzo nakon atentata.

„Kit Šembri je bio neprekidno obaveštavan i, moglo bi se reći, praktično u realnom vremenu“, rekao je Fenek pred sudom 2019. u ustavnom postupku koji se odnosio na njegovo pravo na pravično suđenje.

„Informacije mi je prenosio Kit Šembri, ali su dolazile od gospodina Arnoa, i govorio mi je da ih je dobio od gospodina Arnoa.“

Snimci, poruke i svedočenje samog Feneka ukazuju da je tokom prvih meseci nakon ubistva Teumi preneo identitet osobe koja je napravila bombu, kao i datum kada je policija planirala da uhapsi izvršioce.

Kada je policija upala u njihovu baraku kod dokova, oni su već bacili mobilne telefone u vodu, a jedan od njih je broj telefona svoje supruge ispisao na ručnom zglobu.

U aprilu 2018. Fenek je preneo i informaciju da Vinsent Muskat nudi da postane svedok tužilaštva. Vest je uspaničila Teumu i on je počeo da snima razgovore sa Fenekom, koristeći rezervni telefon uključen na avionski režim kako ne bi zazvonio.

Vinsent Muskat služi kaznu od 15 godina zatvora zbog uloge u ubistvu Karuane Galicije.

Otprilike u to vreme izgledalo je da je Arnoova istraga izgubila zamah. Na kraju su detalji onoga što je otkriveno počeli da cure. Do maja 2019. novinari su već znali Teumino ime.

Evropol, koji je pomagao Arnou i njegovom timu, tokom leta 2019. zapretio je da će se povući ukoliko ne bude hapšenja.

Porodica je takođe gubila strpljenje.

„Mesecima smo znali šta se tvrdi o Melvinu Teumi“, rekao je Metju Karuana Galicija. „Došlo je do tačke kada sam samo želeo da izađem na ulicu i sprejem ispišem njegovo ime na zidu. Želeo sam da svet zna da je on bio posrednik, samo da bih naterao policiju da nešto preduzme.“

Iako su zidovi oko premijera i njegovih prijatelja spolja izgledali čvrsto, kada je policija konačno krenula na Teumu, administracija Džozefa Muskata počela je da se raspada.

Teuma je bio upozoren na planirani datum hapšenja, ali je policija reagovala dva dana ranije, 14. novembra 2019.

Fenek ga je u porukama prethodno podsticao da uništi dokaze. Poroti je pokazana jedna poruka u kojoj je napisao:

„Budi 100 odsto siguran da je svuda čisto.“

Ali Teuma je sačuvao snimke.

Premijer je 19. novembra potpisao memorandum kojim je Teumi garantovan imunitet od krivičnog gonjenja u zamenu za svedočenje.

Poruke koje je videla porota ukazuju da se Fenek samo nekoliko sati kasnije pripremao za bekstvo.

„Idi dok još imaš vremena“, napisao mu je stric.

Planirao je da otplovi na Siciliju, a potom ode u Francusku. Međutim, policija je dobila dojavu. Njegova jahta presretnuta je oko milju od obale i Fenek je uhapšen.

Snimci saslušanja, pušteni tokom suđenja, pokazali su da je ponudio da optuži Šembrija u zamenu za pomilovanje.

Dok je Fenek govorio, počele su da padaju ostavke.

Šembri je uhapšen zbog sumnje da je odavao informacije iz istrage i podneo je ostavku. Ministar ekonomije, česta tema bloga Karuane Galicije, privremeno se povukao sa funkcije, dok je Mici, koji je u međuvremenu sa mesta ministra energetike prešao na funkciju ministra turizma, podneo ostavku, pozivajući se na „političke, vanredne i opšte okolnosti u zemlji“.

Bes javnosti izveo je stotine ljudi na ulice. Ispunili su veliki trg ispred kancelarije premijera uz povike:

„Mafija, mafija.“

Fenekov zahtev za pomilovanje je odbijen i 30. novembra je optužen.

Dva dana kasnije Džozef Muskat podneo je ostavku.

Prkosan do kraja, insistirao je:

„Ovaj slučaj ne može da definiše sve ono što naša zemlja jeste.“

Čitav slučaj ponovo privlači pažnju van Malte.

Šami Čakrabarti, britanska laburistička članica Doma lordova, imenovana je za izvestioca u istrazi Saveta Evrope o odgovoru malteške vlade na ubistvo. Članovi porodice Karuane Galicije nameravaju da svedoče na prvom saslušanju sledeće nedelje.

„Neuspeh da se obezbedi individualna odgovornost za ubistvo nosi rizik od održavanja kulture nekažnjivosti“, rekla je Čakrabarti u četvrtak.

„Kulture u kojoj... oni koji pokušavaju da unesu svetlost u tamu plaćaju najvišu cenu.“

Izvor: Gardijan, prevod N1. 

Podeli

Primer obrasca

Krivična prijava - obrazac Privatna tužba - obrazac Tužba - obrazac
+