PRAVNI IZVOR: Zakonik o krivičnom postupku – ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019)
ŠTA JE PREDMET KRIVIČNOG POSTUPKA: Da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje propisuje krivični zakon, na osnovu zakonito i pravično sprovedenog postupka.
KO GA MOŽE POKRENUTI: Bilo koje fizičko ili pravno lice, kao i javni tužilac.
PRILOZI UZ INICIJALNI AKT: isprave i drugi dokazi koji činjenično i pravno potkrepljuju navode lica ili organa koje je iniciralo postupak.
KRIVIČNA PRIJAVA
Krivična prijava je usmeni ili pisani akt kojim državni organ, pravno ili fizičko lice obaveštava nadležnog javnog tužioca o tome da je učinjeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.
KAKO SE SASTAVLjA KRIVIČNA PRIJAVA I ŠTA TREBA DA SADRŽI?
U zaglavlju svakog podneska, pa i krivične prijave treba nasloviti pun naziv nadležog organa sa adresom (u ovom slučaju odgovarajuće javno tužilaštvo).
Sledeći korak jeste navođenje podnosioca krivične prijave sa odgovarajućim podacima. Napominjemo da krivična prijava može biti anonimna, te lice koje podnosi prijavu nije u obavezi da u njoj navede svoje ime. Takođe u krivičnoj prijavi se može nalaziti i više lica.
Zatim je potrebno u Obrazloženju navesti sve relevantne podatke i činjenice koje su dovele do krivičnog dela. Nije obavezno precizno određevinje krivičnog dela.
KOME SE I KAKO MOŽE PODNETI KRIVIČNA PRIJAVA?
Krivična prijava se može podneti i sudu, policiji, čak i nenadležnom javnom tužiocu ili drugom državnom organu. Svako od navedenih organa dužan je, da po prijemu krivične prijave, istu prosledi nadležnom javnom tužiocu. Ukoliko je podneta policiji, policija je dužna da sprovede odgovarajuće radnje prethodne istrage u skladu sa svojom nadležnošću i Zakonikom o krivičnom postupku.
Ako se krivična prijava podnosi usmeno, o njoj će se sastaviti zapisnik. Ako je prijava saopštena telefonom ili drugim telekomunikacijskim sredstvom sačiniće se službena beleška, a ako je prijava podnesena elektronskom poštom sačuvaće se na odgovarajućem nosiocu podataka i odštampati.
KAKO DA ZNAM KOJE JE JAVNO TUŽILAŠTVO NADLEŽNO U KONKRETNOM SLUČAJU?
Prijavu treba podneti tužiocu sa područja na kojem je krivično delo izvršeno ili pokušano. Ukoliko na ovaj način ne može da se odredi koji je tužilac nadležan, koriste se drugi kriterijumi, poput prebivališta ili boravišta osobe za koju se smatra da je počinilo krivično delo.
Ako je krivično delo učinjeno preko interneta nadležno je Više javno tužilaštvo (Odeljenje za visokotehnološki krimnal).
PRIVATNA TUŽBA
Privatna tužba je inicijalni akt kojim oštećeni (kao privatni tužilac) pokreće krivični postupak protiv okrivljenog za krivična dela koje Krivični zakonik izričito propisuje da se gone po privatnoj krivičnoj tužbi.
OŠTEĆENI KAO PRIVATNI TUŽILAC - je lice koje je oštećeno krivičnim delom, i to samo kod grupe krivičnih dela, za koja je u Krivičnim zakoniku propisano da se gone isključivo po privatnoj tužbi. Kada zakonom nije drugačije određeno, privatnim tužiocem se smatra lice koje je oštećeno krivičnim delom.
KRIVIČNA DELA KOJA SE GONE PO PRIVATNOJ TUŽBI SU NAJČEŠĆE:
- uvreda;
- laka telesna povreda;
- sitna krađa;
- narušavanje nepovredivosti stana;
- neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka;
- neovlašćeno prisluškivanje i snimanje i druga.
MESNA NADLEŽNOST SUDA: Mesno nadležan sud je sud na čijem području je krivično delo izvršeno ili pokušano. Takođe, privatna tužba može se podneti i sudu na čijem području se nalazi prebivalište ili boravište okrivljenog.
U KOM ROKU SE PODNOSI PRIVATNA TUŽBA?
Privatna tužba se podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog.
KAKO OSTVARITI SVOJE PRAVO NA NAKNADU ŠTETE PROUZROKOVANE KRIVIČNIM DELOM?
Usled izvršenog krivičnog dela, mogu da biti prouzrokovane dve vrste štete:
• Materijalna – umanjenje imovine (šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist, ili dobit).
• Nematerijalna – nanošenje fizičkog ili psihičkog bola ili straha.
ŠTA TREBA DA SADRŽI PRIVATNA TUŽBA?
- Ime i prezime okrivljenog sa ličnim podacima ukoliko su poznati.
- Zakonski naziv krivičnog dela
- Kratak opis dela (opisati šta se, kada i kako dogodilo).
- Označenje suda pred kojim treba da se održi glavni pretres (suđenje)
- Predlog dokaza i činjenice koje bi trebalo da se dokažu (na primer: ako se privatna tužba podnosi zbog nanete lake telesne povrede, a lice se obratilo lekaru, kao dokaz za činjenicu da je naneta laka telesna povreda navodi se izveštaj lekara. Ili, ako je bilo svedoka-očevidaca događaja, navode se svedoci koji bi trebalo da se saslušaju).
- Predlog vrste i mere krivične sankcije čije se izricanje traži (na primer: predlog da se izrekne novčana kazna ili predlog da se izrekne kazna zatvora).
RAZLIKA IZMEĐU KRIVIČNE PRIJAVE I PRIVATNE TUŽBE
Privatni tužilac podiže i zastupa svoju tužbu nezavisno od javnog tužioca. Javna i privatna tužba su potpuno odvojene i autonomne.
Krivična prijava je vanprocesni akt obaveštavanja javnog tužioca da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a privatna tužba optužni procesni akt usmeren na pokretanje postupka za delo koje se goni po privatnoj tužbi.
Oštećeni zato katkad pogrešno podnosi krivičnu prijavu, umesto privatne tužbe i obrnuto. Zato je zakonodavac predvideo da će se krivična prijava podneta u roku za privatnu tužbu smatrati kao blagovremena privatna tužba, ako se u toku postupka utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi. Obrnuto, ako se utvrdi da je reč o krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti, pogrešno podneta privatna tužba tretiraće se kao krivična prijava oštećenog, koju sud, posle odbijanja privatne tužbe, dostavlja nadležnom javnom tužiocu, da bi mogao da traži pokretanje krivičnog postupka.
Nacrt krivične prijave možete preuzeti ovde.
Nacrt private tužbe možete preuzeti ovde.