NAZIV POSTUPKA: Prekršajni postupak (pred sudom i organima uprave)
PRAVNI IZVOR: Zakon o prekršajima -- "Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016, 98/2016 - odluka US, 91/2019 i 91/2019 - dr. zakon)
ŠTA JE PREDMET: Pojam prekršaja, uslovi za prekršajnu odgovornost, uslovi za propisivanje i primenu prekršajnih sankcija, sistem sankcija, prekršajni postupak i postupak izvršenja odluke.
KO MOŽE BITI ODGOVORAN ZA PREKRŠAJ: Fizičko lice, pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu, odgovorno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i preduzetnik mogu biti odgovorni za prekršaj samo kad je to propisom o prekršaju predviđeno. Republika Srbija, državni organi, organi teritorijalne autonomije, grad i jedinice lokalne samouprave ne mogu biti odgovorni za prekršaj.
ŠTA JE PREDMET PREKRŠAJNOG POSTUPKA: Utvrđivanje prekršajne odgovornosti i izricanje i izvršenje prekršajne sankcije.
KO GA MOŽE POKRENUTI: Javni tužilac i drugi ovlašćeni organ, kao i oštećeno lice. Ovlašćeni organi, pored javnog tužioca, su i organi uprave, ovlašćeni inspektori i drugi organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja i u čiju nadležnost spada neposredno izvršenje ili nadzor nad izvršenjem propisa u kojima su prekršaji predviđeni.
INICIJALNI AKT KOJIM SE POKREĆE: Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka; uz zahtev može se podneti i predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva na naknadu štete ili povraćaj stvari.
PRILOZI UZ INICIJALNI AKT: Isprave i drugi dokazi.
U KOLIKO PRIMERAKA SE DOSTAVLJA: Svim okrivljenima + jedan primerak za prvostepeni organ za prekršaje (sud).
STRANKE U POSTUPKU: Javni tužilac i drugi ovlašćeni podnosilac zahteva, kao i okrivljeni (fizičko ili pravno lice).
DRUGI UČESNICI U POSTUPKU: Svedoci, veštaci, branioci, i dr.
ODREĐIVANJE NADLEŽNOSTI SUDA:
Prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudovi.
Za vođenje prekršajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadležan sud na čijem području je prekršaj učinjen ili pokušan.
Ako je prekršaj izvršen ili pokušan na području više prekršajnih sudova, nadležan je onaj sud koji je prvi započeo postupak, a ako postupak još nije započet, sud kome je pre podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Ako nije poznato mesto izvršenja prekršaja, mesno je nadležan sud na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište.
Ako nisu poznati ni mesto izvršenja prekršaja ni prebivalište ili boravište okrivljenog, nadležan je sud na čijem se području okrivljeni pronađe, odnosno uhvati ili se sam prijavi.
KO SE SMATRA OŠTEĆENIM LICEM?
Oštećeno lice je lice kojem je lično ili imovinsko pravo povređeno ili ugroženo prekršajem.
Oštećeni ima pravo da sam ili preko svog zakonskog zastupnika ili punomoćnika:
- podnosi i zastupa zahtev za pokretanje prekršajnog postupka;
- podnosi dokaze, stavlja predloge i ističe imovinskopravni zahtev za naknadu štete ili povraćaj stvari;
- izjavljuje žalbu na presudu, odnosno rešenje doneto povodom njegovog zahteva za pokretanje prekršajnog postupka;
- podnosi dokaze na osnovu kojih sud može odrediti okrivljenom da u toku prekršajnog postupka ne sme prilaziti oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja.
KAKO SE POKREĆE PREKRŠAJNI POSTUPAK?
Prekršajni postupak se pokreće rešenjem suda i to:
- na osnovu Zahteva za pokretanje prekršajnog postupka podnetog od strane nadležnog organa ili oštećenog lica; ili
- na osnovu izdatog prekršajnog naloga povodom koga je podnet zahtev za sudsko odlučivanje.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi se u pisanoj formi i njegovi obavezni elementi su:
- naziv i sedište podnosioca zahteva odnosno lično ime i adresu lica koje podnosi zahtev;
- naziv suda kome se podnosi zahtev;
- osnovne podatke o fizičkom licu, preduzetniku i odgovornom licu protiv koga se zahtev podnosi: lično ime, jedinstveni matični broj građana, zanimanje, mesto i adresu stanovanja, mesto i adresu zaposlenja i državljanstvo odnosno naziv i sedište pravnog lica, kao i poresko identifikacioni broj (u daljem tekstu: PIB) i matični broj, a za preduzetnika i naziv i sedište radnje, a za odgovorno lice u pravnom licu i funkciju koju obavlja u tom pravnom licu;
- činjenični opis radnje iz koje proizlazi pravno obeležje prekršaja, vreme i mesto izvršenja prekršaja i druge okolnosti potrebne da se prekršaj što tačnije odredi;
- propis o prekršaju koji treba primeniti;
- predlog o dokazima koje treba izvesti, uz označenje ličnih imena i adresa svedoka, spise koje treba pročitati i predmete koji služe kao dokaz;
- podatke o tome da li je pokrenut krivični postupak ili postupak za privredni prestup za delo koje obuhvata obeležja prekršaja koji je predmet zahteva;
- potpis službenog lica, odnosno oštećenog kao podnosioca zahteva i pečat ovlašćenog organa koji podnosi zahtev.
Ukoliko su dostupni, u zahtevu će se navesti i sledeći podaci o licu protiv koga se zahtev podnosi: mesto i datum rođenja, broj telefona, e-mail adresu, broj telefona na radnom mestu, brojevi poslovnih računa pravnog lica i preduzetnika.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi fizičko lice kao oštećeni ne mora sadržati propis o prekršaju koji treba primeniti ni jedinstveni matični broj građana lica protiv koga se zahtev podnosi. Fizičko lice u svojstvu oštećenog može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prekršajnom sudu i usmeno na zapisnik.
ŠTA AKO JE ZAHTEV KOJI JE NOVINAR PODNEO NEUREDAN?
Ako zahtev ne sadrži sve podatke, zatražiće se od podnosioca zahteva da ga dopuni u roku koji ne može biti duži od 15 dana. U slučaju da podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u određenom roku, smatraće se da je odustao od zahteva i zahtev će se rešenjem odbaciti.
ŠTA SE NAJČEŠĆE SMATRA PREKRŠAJEM?
Od najučestalijih incidenata koji se mogu odnositi na novinare ili medijske radnike, a nemaju krivično, već prekršajno obeležje trebalo bi izdvojiti:
- Svađa, vika i buka na javnom mestu -- Ponašanje kojim se narušava javni red i mir; Zaprećena kazna je novčana kazna u rasponu od 5.000,00 do 50.000,00 dinara.
- Nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje -- Ponašanje kojim se narušava javni red i mir ili ugrožava imovina ili vređa moral građana; Zaprećena novčana kazna u rasponu od 10.000,00 do 150.000,00 dinara, ili kazna rada u javnom interesu.
- Vređanje, vršenje nasilja, pretnja ili tuča -- Ponašanje kojim se vređa drugo lice ili vrši nasilje nad drugim ili se pretnjom narušava javni red i mir; Zaprećena novčana kazna od 20.000 do 100.000 dinara ili kazna zatvora od 10 do 30 dana.
POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA
Do saznanja da je došlo do izvršenja određenog prekršaja se dolazi na osnovu prekršajne prijave a ista se po pravilu podnosi organu koji je nadležan za primenu konkretnog zakona.
Na primer: u slučaju gorenavedenih incidentnih događaja, primenjuje se Zakon o javnom redu i miru a ovlašćeni podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka bi bilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, komunalna policija, inspekcijski organi, itd.
Nakon uvida i ocene prekršajne prijave, nadležni organ će proceniti ima li mesta započinjanju prekršajnog ili krivičnog gonjenja (u zavisnosti od priloženih dokaza i inicijalne kvalifikacije delikta), te ukoliko je ishod pozitivan, podneće sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Za slučaj da se radi o osnovanoj sumnji da je izvršeno određeno krivično delo, nadležni organ će podneti krivičnu prijavu stvarno i mesno nadležnom javnom tužilaštvu.
Ukoliko ovlašćeni organ sam ne inicira pokretanje prekršajnog postupka, zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka će se smatrati prekršajna prijava podneta od strane oštećenog lica.
Kad nadležni sud primi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ispitaće da li postoje uslovi za pokretanje istog i odlučiti o njegovom daljem toku.
Ukoliko sud ne odbaci zahtev (kada, primera radi, radnja opisana u zahtevu nije prekršaj ili je nastupila zastarelost za pokretanje prekršajnog postupka) tada se donosi rešenje o pokretanju prekršajnog postupka.
Nacrt tužbe možete preuzeti ovde.