Uoči Svetskog dana slobode medija 3. maja, naš zajednički zaključak je da su 24 godine nakon ubistva Ćuruvije 1999. godine, loši uslovi za bezbednost novinara, nepovoljne okolnosti za vladavinu prava, mediji zarobljeni i podgrejana klima neprijateljstva prema kritičkom izveštavanju znače da ostaje mogućnost ozbiljnog fizičkog napada na novinara. Nezavisno novinarstvo u Srbiji nastavlja da se suočava sa periodom krize.
Predan rad koji obavljaju neke zainteresovane strane na procesuiranju napada na novinare podriva šira klima neprijateljstva koju stvaraju vodeći političari u Srbiji. Dok se ovo ne reši i dok se javni diskurs o kritičkom novinarstvu ne normalizuje, opipljiv napredak će ostati neostvariv.
Ovi zaključci dolaze nakon višestrukih sastanaka sa nezavisnim novinarima i urednicima, medijskim udruženjima i sindikatima, Stalnom radnom grupom za bezbednost novinara u kojoj je bio i predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova.
Srbija prikazuje jedinstvenu situaciju u kojoj uvrede i pokušaji diskreditacije ozbiljnog novinarstva uglavnom potiču od vodećih političara, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, premijerku Anu Brnabić i poslanike vladajuće stranke. Naša ocena je da je Srbija jedna od država kandidata za članstvo u EU u kojoj se novinari suočavaju sa najjačim verbalnim pritiscima i napadima sa državnog vrha. Mnogi javni zvaničnici i dalje vide kritičko i istraživačko novinarstvo kao nepatriotsku pretnju protiv koje se treba boriti, a ne kao zdrav i neophodan deo demokratskog tkiva zemlje.
Ovaj neuspeh političara da prihvate i poštuju ulogu kritičkog novinarstva je opasan. Mreže tabloidnih medijskih kuća u vlasništvu saveznika vlasti, koje pojačavaju poruke, podstiču nepoverenje i mržnju prema određenim novinarima, rutinski preuzimaju i izveštavaju o klevetama koje su lansirale političke ličnosti. Ovakvo ponašanje političara normalizuje neprijateljstvo prema nezavisnim medijima i, u mnogim slučajevima, deluje kao putokaz za fizičke i onlajn pretnje od strane nedržavnih aktera.
Nije iznenađenje što je Srbija i dalje jedno od najopasnijih mesta u Evropi, van Ukrajine, za novinarski rad. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je u 2022. dokumentovalo 137 prekršaja: 34 verbalne pretnje, devet fizičkih napada, četiri napada na imovinu i 84 različita pokušaja pritiska na medije. Do kraja marta 2023. godine, zabeležena su 33 teška incidenta: osam verbalnih napada, tri fizička napada i 22 akta pritiska na medije i novinare. Istraživački novinari koji istražuju kriminal i korupciju visokog nivoa su posebno ugroženi i demonizovani su kao strani plaćenici i nacionalni izdajnici.
Iako je pokrenuto više inicijativa koje podržava država kako bi se pozabavilo bezbednošću novinara, njihova efikasnost je potkopana političkim napadima na novinare koji kompromituju napore vlasti. Stalna radna grupa za bezbednost novinara, osnovana 2016. godine, važna je inicijativa i platforma za razmenu informacija između organa za sprovođenje zakona i medija, što omogućava sistematičnije praćenje. Tužilaštvo je uspostavilo mrežu namenskih kontakt tačaka širom Srbije koje moraju brzo da reaguju u slučajevima pretnji. Besplatna SOS linija za novinare čija je bezbednost ugrožena, koja radi 24/7, predstavlja važan instrument za brzo reagovanje, uz umrežavanje nadležnih institucija i pružanje pomoći ugroženim novinarima. Kao dobrodošao razvoj, broj fizičkih napada zabeleženih 2022. godine je opao u odnosu na prethodnu godinu.
Međutim, dok organi za sprovođenje zakona sve više identifikuju navodne počinioce i podižu optužnice, pokazalo se da je pravdu mnogo teže dostići. U 2022, javnom tužilaštvu je podneta 81 krivična prijava, a doneto je samo pet osuđujućih presuda. Iako su se određene istrage suočile sa legitimnim preprekama u obezbeđivanju dokaza, u nekim slučajevima novinari se žale da ozbiljne pretnje tužioci procenjuju kao da one ne prelaze prag krivičnih dela. Od marta 2023. godine, 41,96% predmeta dostavljenih tužilaštvu odbačeno je iz tog razloga. Novinari su takođe izrazili zabrinutost da politički osetljivi slučajevi, uključujući napade u koje su umešani članovi vladajuće stranke, nisu adresirani na odgovarajući način. Dok Stalna radna grupa funkcioniše adekvatno na papiru i zainteresovane strane su posvećene njenom uspehu, njen rad podriva nedostatak političke volje i šira atmosfera neprijateljstva. Posebna Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, osnovana u decembru 2020. uz podršku premijerke, doživela je neuspeh.
S druge strane, Komisija za istraživanje ubistava novinara još jedna je važna inicijativa i bila je ključna u borbi za pravdu za Slavka Ćuruviju. I pored napretka u istrazi Radne grupe policije u okviru Komisije u identifikaciji mogućih ubica, Tužilaštvo za organizovani kriminal i dalje okleva da preuzme istragu o ubistvu novinara Milana Pantića, dok je misteriozna smrt Dade Vujasnović i dalje nerazjašnjena.
Uprkos brojnim izazovima, ove godine desili su se neki pozitivni pomaci. Ponovljena presuda iz marta 2023. kojom su počinioci, među kojima je i bivši predsednik Opštine Grocka, osuđeni na pet godina zatvora zbog podmetanja požara na kuću novinara Milana Jovanovića, dobrodošla je pobeda. Međutim, dok je žalba u toku, pravda za ovaj napad još nije obezbeđena. Brze optužnice i procesuiranja početkom 2023. godine za pretnje koje je novinarima OK radija uputio moćni privrednik u Vranju bile su pozitivne. Dobrodošla je i nedavna osuda na godinu dana kućnog pritvora čoveku koji je uputio strašne pretnje smrću novinarki TV Nove S Jeleni Obućini. Međutim, čini se da se spremnost i sposobnost da se efikasno procesuiraju takvi napadi proširuju samo na slučajeve u kojima je postojao politički pritisak ili gde navodni počinioci nemaju političke veze, što ukazuje na nedostatak nezavisnosti organa za sprovođenje zakona.
Na širem nivou, međutim, nije postignut napredak u jačanju prostora za slobodu medija i slobodu izražavanja. Medijski pluralizam ostaje posebno slab, sa nezavisnim elektronskim medijima koji su sistematski u nepovoljnom položaju na tržištu. Najjasniji primer bila je kontroverzna odluka Regulatornog tela za elektronske medije (REM) iz jula 2022. da ponovo dodeli sve četiri nacionalne frekvencije provladinim televizijskim kanalima, zanemarujući prijave nezavisnih medijskih kuća. Peta dozvola tek treba da bude dodeljena. REM nastavlja da pokazuje nedostatak funkcionalne nezavisnosti i nije uspeo da izvrši svoju dužnost sankcionisanja kršenja zakona o radiodifuziji od strane privatnih kanala bliskih vlasti. Nastavljaju se kašnjenja u reformi zakona o javnom informisanju i medijima, kao i zakona o elektronskim medijima, koja se odavno čeka.
Javni servis i dalje pati od nedostatka uređivačke nezavisnosti i pokazuje jasnu pristrasnost u svom programu i izveštavanju u korist vlade. Državno oglašavanje – koje je godinama bilo najveći oglašivač u medijima – takođe nastavlja da se distribuira na proizvoljan i netransparentan način, uglavnom u korist provladinih medija. Umesto da budu diskvalifikovani iz programa sufinansiranja zbog redovnih kršenja novinarske etike, kako je utvrdio Savet za štampu, tabloidni mediji i dalje dobijaju velike količine javnog novca. Ova upotreba državnih resursa je jedna od glavnih poluga za vladu da kooptira i kontroliše medijsko izveštavanje. Dok je direktno vlasništvo države nad privatnim medijima zabranjeno, kupovinom državnog i kontrolisanog Telekoma Srbije sa više medijskih sredstava, poslednjih godina uspostavljen je model indirektnog državnog vlasništva. Uzeti zajedno, ovi razvoji događaja su učvrstili provladin narativ na račun nezavisnog novinarstva.
Pored fizičkih pretnji, nezavisni mediji se suočavaju i sa brojnim pravnim izazovima. Istraživačke platforme kao što je KRIK su zatrpane lavinom uznemirujućih tužbi, kako građanskih tako i krivičnih, što znači da su prinuđene da posvete dragoceno vreme i novac da se odbrane na sudu. Dok su sudovi nedavno odbacili očigledno uznemirujuće tužbe, Srbija je i dalje jedna od najgorih zemalja u Evropi po strateškim tužbama protiv učešća javnosti (SLAPP) i broj dokumentovanih slučajeva je u porastu. Tužioci su najčešće javni funkcioneri, političari, biznismeni i kompanije. Nedavni slučaj koji se odnosi na dva slučaja SLAPP-a koje je gradonačelnik Beograda pokrenuo protiv BIRN-a je odličan primer.
Sve u svemu, sloboda medija u Srbiji ostaje u lošem stanju. Niko još nije konačno proglašen krivim za ubistvo novinara. Klima pretnji novinarima je u najgoroj tački u mnogo godina. Medijski pluralizam i dalje je slab, a vladajuća stranka nadgleda zarobljeni medijski ekosistem. Zajednički stav naših međunarodnih organizacija je da, iako je važan rad na efikasnom krivičnom gonjenju napada na novinare imao pozitivan uticaj, ovaj napredak je podriven ukorenjenim izazovima u konačnom obezbeđivanju pravde i širom klimom neprijateljstva prema kritičkom novinarstvu koju podstiču politički vođe. Sve u svemu, ovi kombinovani faktori znače da Srbija i dalje koči u svojim obavezama da poboljša slobodu medija kao deo procesa pridruživanja EU. Stoga ne prepoznajemo nikakav opšti napredak od misije MFRR-a za utvrđivanje činjenica u aprilu 2021.
Ovaj status kvo ne sme da se nastavi. Od vitalnog je značaja da međunarodna zajednica prepozna ozbiljnost trenutne situacije za nezavisno novinarstvo u Srbiji. Naše organizacije će u narednim mesecima pružati što više platformi nezavisnim srpskim novinarima da podele svoja iskustva iz prve ruke. Međunarodni pritisak biće centralni za sprovođenje pozitivnih promena. Stoga pozivamo Evropsku uniju da osigura da sloboda medija u Srbiji bude prioritet u kontekstu vladavine prava i demokratije. Takođe apelujemo na lidere i zvaničnike EU da hitno pokrenu pitanje pritiska na novinare od strane visokih političara tokom sastanaka sa srpskim zvaničnicima. Budući izveštaji o napretku u vezi sa pristupanjem EU trebalo bi u potpunosti da odražavaju ozbiljnost situacije i da daju nacrt značajnih reformi. Međunarodna tela kao što su OEBS i Savet Evrope moraju nastaviti da se bave ovim pitanjima. Predstojeći izveštaj specijalnog izvestioca UN za slobodu mišljenja i izražavanja nakon njene misije u zemlji trebalo bi da bude snažan u proceni situacije.
Dvadeset četiri godine nakon ubistva Slavka Ćuruvije, uslovi za bezbednost novinara u Srbiji alarmantno podsećaju na period u kojem je on ubijen. Predstojeća presuda žalbenog suda za ubistvo biće najvažnija za slobodu medija i novinarstvo u poslednjih nekoliko decenija i poslužiće kao lakmus test za vladavinu prava i demokratiju u širem smislu. Ako bude osuđujućih presuda, nadamo se da ovo može delovati kao katalizator za konkretne promene u pozitivnom smeru. Naše međunarodne organizacije za slobodu štampe i novinarske organizacije učiniće sve što mogu da podrže slobodno i nezavisno novinarstvo tokom ovog perioda.
Potpisnice:
ARTICLE 19 Europe
Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF)
Evropska federacija novinara (EFJ)
Međunarodna federacija novinara (IFJ)
Međunarodni institut za štampu (IPI)
OBC Transeuropa (OBCT)
Reporteri bez granica (RSF)
The Daphne Caruana Galizia Fondacija
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana slobode medija 3. maja, MFRR je domaćin vebinara posvećenog krizi sa kojom se suočava nezavisno novinarstvo u Srbiji. Više informacija ovde. Registrujte se ovde.
Tekst prenet sa portala Slavko Ćuruvija Fondacije.