Javna istraga je zaključila da država mora da preuzme odgovornost za ubistvo Karuane Galicije nakon što je stvorena kultura nekažnjivosti koja se infiltrirala u institucije zemlje.
U svom izveštaju na 437 stranica, istraga je zaključila da, iako nema dokaza da je država bila aktivno uključena u ubistvo, kultura nekažnjivosti stvorena je od najviših ešalona moći unutar kancelarije bivšeg premijera Džozefa Muskata u Kastilji.
U osuđujućem zaključku, u izveštaju se navodi da je nekažnjivost „generisana na najvišim nivoima u srcu administracije u Kastilji i poput hobotnice se proširila na druge entitete kao što su regulatorne institucije i policija što je dovelo do kolapsa vladavine prava“.
Fondacija Dafne Karuana Galicija u subotu je saopštila da je ohrabrujuće videti jedinstveni poziv na javnu istragu kako bi se osigurala odgovornost države i puna pravda za neprirodnu smrt Žan Pola Sofije (20-godišnjeg mladića koji je poginuo radeći na gradnji zgrade prošlog decembra, pretpostavlja se zbog korupcije i neadekvatnih uslova gradnje i rada - prim.prev.).
„Javna istraga je jedini način da država nauči kako da spreči buduće smrti, ali ako naučene lekcije žele da spasu živote drugih, država mora da sprovede brze i holističke promene“, navodi se u saopštenju.
Fondacija je primetila da uprkos oštrim zaključcima u izveštaju istrage, Malta još uvek nije ispravila sistemske propuste koji su omogućili naručena ubistva novinara.
„Država Malte je u obavezi da revidira svoje zakone, institucije i sisteme donošenja odluka kako bi osigurala da nijedan novinar više nikada ne bude ubijen“, navodi se u saopštenju.
Vlada je do danas samo sprovela uspostavljanje Komiteta eksperata koji bi je savetovao o reformama.
Zadatak komiteta bio je da preispita zakone za zaštitu novinarstva, ali i da ignoriše druge preporuke koje je izneo anketni odbor u svom izveštaju.
Zadaci komiteta koje je izradila vlada isključili su mere za rešavanje nekažnjivosti, korupcije i zloupotrebe vlasti iz podneska Komiteta, iako će napori da se zaštiti novinarstvo propasti bez jednakih napora u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, saopštila je fondacija.
„Povoljno i bezbedno okruženje za novinare može postojati samo ako zakonodavni i administrativni okvir Malte okonča nekažnjivost za korupciju i zloupotrebu položaja, ali godinama nakon što je Dafne razotkrila korupciju koja je utrla put njenom ubistvu, još uvek nema krivičnog gonjenja za samu korupciju.
„U parlamentu su poslanici vlade dobili instrukcije da odbace jedine zakonske predloge koji se bave korupcijom i organizovanim kriminalom, ali sama vlada još uvek nije predstavila sopstvene alternativne predloge“, navodi se u saopštenju.
U januaru 2022. Nacionalistička partija je predložila mega-zakon za donošenje zakona o preporukama. Zakonom su predloženi amandmani na Krivični zakonik i Ustav Malte kako bi se zakoni uskladili sa onim što su sudije, koje su sačinile istražni izveštaj slučaja Karuane Galicije, savetovale da se mora promeniti.
Predlozi su se kretali od pretvaranja ometanja pravde u krivično delo do omogućavanja policiji da zadrži osumnjičene za teške zločine bez podizanja optužnice 72 sata umesto 48 koliko je trenutno dozvoljeno.
Međutim, vlada je prvobitno blokirala zakon uz obrazloženje da se „novčani zakon“ može staviti na dnevni red parlamenta samo uz saglasnost predsednika. Predlog zakona je potom ponovo predstavljen u parlamentu nakon što je uklonjen deo koji bi predstavljao „novčani zakon“.
Poslanici vlade u parlamentu kasnije tog meseca izglasali su nacrt mega-zakona.
„Malti su hitno potrebne opsežne reforme ako novinari žele da rade bez straha za svoje živote. Održavanje neuspeha države koji su omogućili ubistvo Dafne Karuane Galicije ostavlja druge živote u opasnosti. Ukoliko se ti sistemski promašaji ne eliminišu, samo je pitanje vremena kada će neko drugi biti ubijen“, zaključili su iz Fondacije.
Tekst prenet sa portala Newsbook.
Autorka: Monique Agius