Veran Matić kaže da je prevencija nasilja važna tema jer je u tužilaštvu od 2016. godine bilo 516 predmeta napada na novinare, od toga je 83 predmeta rešeno.
Stalna radna za bezbednost novinara postoji od 2016. godine, sastavljen je od predstavnika policije, tužilaštva i svih vodećih novinarskih grupa udruženja i asocijacija.
Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara kaže da je saradnja prožeta usponima i padovima a da su kontakt tačke do sada formirane u preko 100 mesta Srbije, gde tužilaštvo i policija imaju saradnju sa novinarima i medijima.
– Naša namera i želja je rad Stalne radne grupe za bezbednost novinara spustimo na lokalni nivo, dakle da na isti način na koji sarađujemo u Beogradu sarađuju i kontakt tačke sa novinarima na lokalu, da imaju stalnu komunikaciju ukoliko postoji ugrožavanje javne bezbednosti.
Ili ako postoji bilo kakav osećaj novinara i redakcija da im je bezbednost ugrožena da mogu da se jave tim tačkama i da će po njihovim prijavama biti postupano urgentno kao što to i definišu obavezujuća uputstva Republičkoj javnog tužilaštva.
Veran Matić smatra da je bilo važno da se pokrene ovaj proces, da se bude uz kolege ukoliko ima pretnji ili napada. Da prate kako se odvijaju procesi kada ih ima, poput OK radija gde se videlo da „postoji velika nesrazmera u snazi lokalnog kriminalca koji je tereorizovao naše kolege i koleginice, koji ceo grad Vranje drži u šaci“.
On navodi da je uspostavljanje saradnje sa lokalnim kontakt tačkama u tužilaštvu važno da bi se postigao viši stepen zaštite i kako bi se pokrenuo sudski proces.
– Išli smo na svako suđenje, pravili akcije podrške, sarađivli sa tužilaštvom i policijom i rezultat toga je od juna prošle godine do danas dve osuđujuće pravosnažne presude. U jednom slučaju to je 14 meseci zatvora za dotičnog nasilnika, a druga presuda glasi na 18 meseci zatvora.
Prisustvo je važno i zbog medija i zaposlenih, ali i zbog građana. A u isto vreme to je i podrška tužilaštvu i sudu, ističe Veran Matić.
– Na lokalnom nivou smo se suočili sa opstrukcijama, optuženi koristi svoje veze, u zatvoru je imao svoje veze i zbog toga smo u ovom drugom slučaju insistirali da se suđenje izmesti u Beograd. To je velika operacije i govori koliko je zapravo značajno da stalno budemo na lokalu prisutni.
U svakom od mesta koje je Stalna radna grurpa posetila razgovaralo se o otvorenim slučajevima u Nišu, Pančevu, Novom Pazaru, Čačku.
– Imamo i dva otvorena slučaja u Čačku, slučaj Stojana Markovića iz Ozonpresa, ugrožavanje bezbednosti putem društvenih mreža, tu nema pomaka ni posle dve godine. Postoje procedure koje je tužilaštvo odradilo ali policja još nije obavila svoj deo posla. Zatim, slučaj sa Gvozdenom Nikolićem iz Glasa zapadne Srbije, on je imao krivično delo proganjanja.
Česti su primeri i to se iz godine u godinu ponavlja ugrožavanje bezbednosti novinara koji ne obuhvata krivični zakon, to je targetiranje medija i novinara, proizvodnja neprijatelja, u nekim slučajeviam i od strane političara i to su oni slučajevi koji se gone po privatnim tužbama.
Osim toga, Veran Matić smatra da novinari veoma često izbegavaju da pokreću tužbe jer dugo traju, sa neizvesnim su ishodom, troškovi su veoma skupi.
– To je jedan veliki izazov za našu profesiju da nađemo izlaz, jedna od mogućnosti je su izmene krivičnog zakonika koji bi obuhvatile jednim delom targetiranje novinara, a druge su vezane za rad naših udruženja i zaštite profesije.
Napadi na novinare i novinarke?
Od početka godine do kraja oktobra u Republičkom javnom tužilaštvu bilo 70 otvorenih predmeta. U ovom periodu za deset meseci šest osuđujućih presuda, u pet predmeta doneto je rešenje o odbačaju krivične prijave, konačna odluka doneta je u 18 predmeta što je 25 odsto i predstavlja pomak u odnosu na ranije godine.
Od kada postoji Stalna radna grupa, od 2016. godine bilo je 516 predmeta od toga je 83 predmeta rešeno, isti je procenat dakle oko 25 odsto, rekao je Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara u Čačku.
Broj verbalnih napada u porastu
Branko Čečen, nekadašnji dugogodišnji direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, novinar, urednik i iskusni predavač sa novinarima i novinarkama je razgovarao na temu kako se izboriti sa svim probemila sa kojima se suočavaju.
– Broj verbalnih napada se statistički povećao od početaka razvitka društvenih mreža i njihove uloge u društvu i to takođe utiče na atmosferu u društvu uopšte. Neki ljudi na mrežama imaju potrebu da napadaju novinare i ta atmosfera se, a imamo dokaze na to, uglavnom veštački pravi i utiče iz određenih centara i namerno usmeravaju nezadovoljstvo ljudi prema medijima, – rekao je Čečen dodajući:
– Sve što radimo je u cilju da smanjimo verovatnoću da nam se takve stvari ne događaju, da utičemo na to da nasilje prema nama bude skuplje onima koji to rade, i da tako to svedemo na meru da možemo da radimo i da bolje živimo.
Demokratska pojava da je veoma važnao da što više ljudi iznese svoje mišljenje stoji, ali bi istovremeno bilo važno da nametnemo i sugerišemo drugačiju kulturu komunikacije da ne bude nasilna, već da vidimo šta je rešenje između dva suprotstavljena tabora, – rekao je Čečen
A na pitanje koji su konkretni mehanizmi koje novinari koriste da bi se zaštitli ko je prva istanca sa kim da se posavetju šta preduzeti je odgovorio:
– Naša reakcija zavisi od toga prvo šta vam se dogodilo. Različite su stvari ali možemo da preduzmeko čitav niz aktivnosti pre nego što se nešto dogodi. Recimo međusobna solidarnost novinara koji se žale, da poboljšamo naše znanje pre nego što se nešto dogodi da smo upoznatai kako se zaštiti.
Unapređenje komunikacije sa pravnicima je važno i oni će nam reći šta su naše mogućnosti. Da znamo kome da se obratimo, tužilaštvu, policiji. Ne postoji jedno čarobno rešenje za sve problem koje imamo. Po njemu novinarska udruženja ne bi trebala da se bave ovim pitanjima.
– Naša udruženja i asocijacije pružanju dobru pravnu pomoć, pravnim savetima, zastupanju pred sudovima, onih kolega i koleginica koji za to nemaju sredstava. Osim toga uticaj na javnost naših udruženja je dovoljno veliki da podignu buru kada se događaju zabrinjavajuće stvari. Jedino što je danas takava situacija da takvih događaja ima puno i jednostavno, čini se da je i javnost na sve to oguglala.
Udruženja čine šta mogu, naravno uvek je moguće ta se to radi bolje, da bi možda njihove aktivnosti trebalo da se usmere ka državnim oragnima ka parlamentu koji stvara zakone, na osnovu kojih nismo dovoljno zaštićeni, za raazliku od nekih drugih profesija. Tamo leži problem i tamo leže naši kapaciteti za odbranu od svega, – rekao je Čečen novinarima.
Pritisci, napadi, tužbe za disciplinovanje medija
Skupu su prisustvovali predstanici medija iz Čačka, Gornjeg Milanovca i užički mediji, Radio Luna, Užicemedia, REC media i dopisnica Slobodne Evrope iz užičkog kraja, i izneli primere iz svojih sredina, ukazujući da su ovakve stvari dragocene kada je u pitanju naša profesija.
Novinari i novinarke se suočavaju sa raznim vrstama pritisaka, to nisu samo napadi na novinare i novinarke, ima pretnji, vređanja, provokacija.
Tu su i tužbe kojima žele da disciplinuju medije, koji gube vreme razvlačeći se po sudovima, skreću pažnju na periferne stvari kojima se ne bi trebalo da se mediji bave. A za uzvrtat vlast i režim dobijaju teme kojim oni žele da se bave. To je neka vrsta cenzure koju žele da proizvedu i negde manje, negde više je uspeo, izneli su novinari i novinarke.
Inače, Stalna radna grupa za bezbednost novinara (SRG) organizuje sastanke kontakt tačaka u policiji i tužilaštvu, treninge za medije radi unapređenja bezbednosti, kako bi se informisali o ključnim problemima medija.
Ovakvi sastanci su planirani u 15 gradova Srbije u sklopu projekta „Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara“, podržanog od strane Evropske komisije kroz Program podrške nezavisnim medijima u Srbiji i Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije.
Do sada su održani u Beogradu, Nišu, Pančevu, Novom Sadu, Subotici i Novom Pazaru u cilju upoznavanja novinara sa mehanizmom rada SRG kao i njihovog povezivanja sa lokalnim kontakt tačkama u tužilaštvima i Ministarstvu unutrašnjih poslova kako bi na tom nivou bila postignuta dinamična i otvorena saradnja novinara, tužilaca i policije.
Tekst prenet sa portala Užice Media.
Autorka: Nadežda Tošić