Prema Matićevim rečima, uvidom u najnoviji izveštaj Vrhovnog javnog tužilaštva zaključno sa novembrom, od formirana 73 predmeta vezana za ugrožavanje bezbednosti novinara, prvostepeno ili sa konačnom odlukom rešena su 23 predmeta, odnosno 31,5 odsto, što predstavlja blagi rast kada je reč o efikasnosti procesiranja napada na novinare.
Matić je rekao da je zabeležen slučaj fizičkog napada na Nenada Nešovića, urednika portala N2 u Čačku, koji se ranije dogodio (ali ga nije bilo u evidenciji), a tokom novembra i napad na Srđana Nonića u Nišu, napad na imovinu Nenada Živadinovića u Kragujevcu i odvrtanje šrafova na točkovima automobila Danijela Radića, vlasnika KTV iz Zrenjanina. U pomenutim slučajevima reakcije policije nije bila zadovoljavajuća.
Matić je istakao da je verbalnim napadima i drastičnim diskreditacijama nastavljen talas napada na redakciju Danasa u čemu se najviše istakao ministar Momirović terminima „ološ i šljam“ i porukom „platićete za ovo i bićete i vi počišćeni…“. „Čišćenje“ ovde ima prizvuk snažne pretnje, naročito kada još uvek nije razotkriven pošiljalac pretnje od pre godinu dana, kojom je najavljena fizička likvidacija novinara i redakcije. Zabeleženi su i slučajevi diskriminacije medija N1, Nova S i Radija 021 u izveštavanju, kao i udaljavanje Verana Matića kao izveštača sa suđenja Dejanu Nikoliću Kantaru, na zahtev optuženog.
Advokatica Kruna Savović predstavila je izveštaj zasnovan na monitoringu medijske scene koji sprovodi ANEM. Govoreći o najupečatljivijim slučajevima napada na novinare u prethodnom periodu, ukazala je na zabrinjavajuće trendove i istakla koliko je važno da reakcija nadležnih institucija bude hitra, da institucije pravovremeno obezbede informacije o preduzetim aktivnostima u konkretnom slučaju ugrožavanja bezbednosti medijskih radnika i to naročito kada je u pitanju drastičniji oblik napada ili pritiska.
Govoreći o (ne)poštovanju propisa o praćenju izborne kampanje, pažnju je, između ostalog, posvetila činjenici da Regulatorno telo za elektronske medije tokom trajanja izborne kampanje nije objavilo niti jedan periodični izveštaj o sprovedenom nadzoru. Periodični izveštaji (u skladu sa Metodologijom za praćenje izborne kampanje koju je REM usvojio) obuhvataju period izborne kampanje u trajanju od 15 dana. Savović je podsetila i da bi REM, po završetku izbora, trebalo da objavi završni izveštaj.
Ona je podsetila i da je Veran Matić bio udaljen iz sudnice u postupku koji se vodi protiv Dejana Nikolića Kantara. Ne ulazeći u (ne)opravdanost odluke suda da novinara udalji iz sudnice, savetovala je da se ne gubi iz vida da novinar u sudnici ima svoju dužnost, a to je informisanje javnosti o stvarima za koje postoji opravdan interes da bude informisana.
Medijski stručnjak dr Saša Mirković govorio je o dosadašnjoj (ne)uspešnoj implementaciji novousvojenih medijskih zakona - o elektronskim medijima (ZEM) i o javnom informisanju i medijima. Skrenuo je pažnju na propuste Regulatornog tela za elektronske medije i manjkavosti člana 62 ZEM-a koji uređuje funkcionerske kampanje.
„Kada je reč o medijskom praćenju izbora, REM je umesto da reguliše nečinjenjem postao „ugrađena greška“ ove kampanje. Pored činjenice da još uvek nisu objavili ni jedan periodični izveštaj o monitoringu medija, javnost nije upoznata kojim su se kriterijumom rukovodili prilikom izbora pružalaca medijskih usluga nad kojima će se vršiti medijski monitoring tokom predizborne kampanje. Primetno je da Regulator nije doneo odluku o drastičnom kršenju privatnosti i narušavanju prava maloletnika koja se dogodila usled emitovanja privatnog snimka poslanika Miketića u jutarnjem programu televizije sa dozvolom za nacionalno pokrivanje. Pored toga, amandmanski izmenjen član novog ZEM-a koji definiše pravila vezana za funkcionersku kampanju, usled nepreciznosti formulacije, pokazao je brojne manjkavosti u primeni koje su omogućile niz zloupotreba tokom trajanja predizborne kampanje“, sumirao je Mirković.
Veran Matić je konstatovao da ni osam meseci od glavnog pretresa pred Apelacionim većem nije objavljena sudska odluka koja bi stavila tačku na nerešen slučaj ubistva Slavka Ćuruvij e, 24 godine nakon zločina, tj. skoro deset godina od početka suđenja. Prema njegovim rečima, nekažnjivost ubistava novinara na taj način na žalost i dalje ostaje konstanta u radu istražnih organa i sudstva.
“Na treninzima za bezbedno izveštavanje, koje organizuje ANEM, kroz obuku je prošlo skoro 150 novinara, urednika, studenata novinarstva i predstavnika nevladinog sektora, a OEBS danas organizuje i seminar za 50 tužilaca i 20 policijaca na temu „Zaštita bezbednosti novinara: uloga organa za sprovođenje zakona“. I novinari i tužioci i policija pokazuju visok stepen zanimanja kako bi dobili relevantne informacije i znanja o praksi zaštite novinara i zbog toga su ovi treninzi i sastanci na lokalu veoma potrebni”, podvukao je Matić i najavio održavanje sastanka Stalne radne grupe za bezbednost novinara koji će se održati u petak, 22. 12. 2023.
Sastanke Stalne radne grupe za bezbednost novinara, treninge za unapređenje bezbednosti novinara i predstavljanje medijskih monitoringa, koji će do kraja naredne godine biti održani u brojnim gradovima Srbije, organizovao je ANEM u okviru projekta „Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara“, podržanog od strane Evropske komisije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija i Misije OEBS-a.