PREGLED PRAVA NOVINARA KOJA SE ODNOSE NA DOSTUPNOST INFORMACIJA

Ostvarivanje ovog prava detaljnije je regulisano pomenutim Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i isto podrazumeva skup prava, od kojih su najznačajnija sledeća:

1. PRAVO NA SAOPŠTENJE DA LI ORGAN VLASTI POSEDUJE INFORMACIJU

Tražilac informacije ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna.

Ovo pravo propisano je članom 5 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

2. PRAVO NA ČINJENJE INFORMACIJE DOSTUPNOM

Tražilac informacije ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, osim u slučaju kada su ispunjeni uslovi za isključenje i ograničenje slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, propisani zakonom. Isključenje slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja će biti opravdano, primera radi, ukoliko bi organ činjenjem određene informacije dostupnom ugrozio život, zdravlje, sigurnost ili koje drugo važno dobro nekog lica, ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost, ili međunarodne odnose, ili pak, učinio dostupnim informaciju za koji je propisima određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji.

Ovo pravo propisano je članom 5 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dok je spisak svih isključenja i ograničenja propisan članovima 9 – 14 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

3. PRAVO NA KOPIJU DOKUMENTA KOJI SADRŽI INFORMACIJU

Tražilac informacije ima pravo da dobije kopiju dokumenta koji sadrži traženu informaciju od javnog značaja. Uplata naknade u visini nužnih troškova neophodnih za kopiranje koja se inače može zahtevati od tražioca informacije, ne može se tražiti od novinara, kada kopiju dokumenta novinar zahteva radi obavljanja svog poziva, udruženja za zaštitu ljudskih prava, kada kopiju dokumenta zahtevaju radi ostvarivanja ciljeva udruženja i od svih lica kada se tražena informacija odnosi na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine.

Ovo pravo propisano je članom 5 i stavom 4 člana 17 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

4. PRAVO NA DOSTAVLJANJE KOPIJE DOKUMENTA KOJI SADRŽI INFORMACIJU

Tražilac informacije ima pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način. Uplata naknade u visini nužnih troškova neophodnih za upućivanje koja se inače može zahtevati od tražioca informacije, ne može se tražiti od novinara, kada upućivanje dokumenta novinar zahteva radi obavljanja svog poziva, udruženja za zaštitu ljudskih prava, kada kopiju dokumenta zahtevaju radi ostvarivanja ciljeva udruženja i od svih lica kada se tražena informacija odnosi na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine.

Ovo pravo propisano je članom 5 i stavom 4 člana 17 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

5. PRAVO DA NE NAVODI RAZLOGE ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA PRISTUP INFORMACIJI

U zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja tražilac informacije ne mora da navodi razloge zbog čega podnosi zahtev, odnosno zbog čega su mu neophodne informacije koje zahteva. Postoji zakonska pretpostavka da javnost uvek ima opravdan interes da zna sve informacije kojima raspolaže organ javne vlasti. U tom smislu, tražilac informacije od javnog značaja ne treba da dokazuje da ima interes za tu informaciju, niti da dokazuje da je taj interes opravdan. To dalje podrazumeva da organ vlasti od kojeg se zahteva pružanje informacije ne sme da zahteva od tražioca navođenje razloga za podnošenje zahteva.

Ovo pravo propisano je stavom 4 člana 15 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao i članom 4.

6. PRAVO NA PRISTUP PRIVILEGOVANIM INFORMACIJAMA

Sva lica imaju posebno pravo na pristup tzv. privilegovanim informacijama koje se tiču ugrožavanja i zaštite zdravlja ljudi i životne sredine. Kada je reč o činjenju dostupnim ovakih informacija, organu vlasti nije dopušteno da dokazuje da javnost nema opravdan interes da za njih zna, jer postoji neoboriva zakonska pretpostavka da takav interes postoji.

Ovo pravo tražioca propisano je članom 4 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

7. PRAVO DA BUDE POUČEN KAKO DA OTKLONI NEDOSTATKE U PODNETOM ZAHTEVU, UKOLIKO ISTI POSTOJE

U slučaju da zahtev za pristup informacijama nije uredan, ovlašćeno lice organa vlasti dužno je da, bez nadoknade, pouči tražioca kako da te nedostatke otkloni, odnosno da dostavi tražiocu uputstvo o dopuni. U tom smislu, organ vlasti ne može doneti rešenje kojim će odbaciti zahtev zbog toga što je isti „tehnički“ neuredan, a da prethodno ne poduči tražioca informacije o nedostacima koji postoje u podnetom zahtevu.

Ovo pravo tražioca, odnosno obaveza organa vlasti, propisana je stavom 5 člana 15 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

8. PRAVO NA UPUĆIVANJE GDE JE INFORMACIJA OBJAVLJENA U SLUČAJU KADA JE INFORMACIJA VEĆ DOSTUPNA JAVNOSTI

Tražilac informacije ima pravo da ga organ vlasti koji poseduje određenu informaciju od javnog značaja uputi na to gde je tražena informacija obavljena u slučaju kada je takva informacija već dostupna javnosti.

Ovo pravo propisano je članom 10 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

9. PRAVO NA ČINJENE DOSTUPNIM DELOVA DOKUMENTA UKOLIKO SE CEO NE MOŽE UČINITI DOSTUPNIM

Tražilac informacije ima pravo da mu organ vlasti koji poseduje određenu informaciju od javnog značaja učini dostupnim ostale delove dokumenta, ukoliko ne može ceo dokument jer isti sadrži delove za koje javnost nema opravdani interes da zna.

Ovo pravo propisano je članom 12 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

10. PRAVO NA OBRAZLOŽENO REŠENJE O ODBIJANJU ZAHTEVA

Ako organ vlasti odbije da u celini ili delimično obavesti tražioca o posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda, odnosno uputi kopiju tog dokumenta, dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od prijema zahteva:

1. donese rešenje o odbijanju zahteva i da to rešenje pismeno obrazloži,

2. kao i da u rešenju uputi tražioca na pravna sredstva koja može izjaviti protiv takvog rešenja.

Pod obavezom organa vlasti da da pismeno obrazloženje podrazumeva se obaveza organa da dokaže da bi odavanjem informacija tražiocu, odnosno javnosti, mogao biti ozbiljno ugrožen neki drugi pretežniji takođe legitiman interes (primera radi, interes bezbednosti zemlje ili privatnosti drugih).

Ovo pravo propisano je stavom 10 člana 16 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

11. PRAVO NA ŽALBU POVERENIKU ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Tražilac informacije ima pravo na žalbu Povereniku u slučaju kada organ vlasti od kojeg se zahteva informacija:

1. odbaci ili odbije zahtev tražioca,

2. ne odgovori u propisanom roku na zahtev tražioca (tzv. ćutanje uprave),

3. uslovi izdavanje kopije dokumenta koji sadrži traženu informaciju uplatom naknade koja prevazilazi iznos nužnih troškova izrade te kopije,

4. ne stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno ne izda kopiju, ili

5. na drugi način otežava ili onemogućava tražiocu ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Tražilac nema pravo žalbe Povereniku protiv rešenja Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog suda Srbije, Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca. U tom slučaju, biće moguće jedino pokretanje upravnog spora.

Ovo pravo propisano je članom 22 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

12. PRAVO NA PODNOŠENJE TUŽBE UPRAVNOM SUDU

Pravo na podnošenje tužbe nadležnom Upravnom sudu, odnosno pokretanje upravnog spora, postoji u sledećim slučajevima:

1. kada organ vlasti od kojeg se zahteva informacija ne odgovori u propisanom roku na zahtev tražioca (tzv. ćutanje uprave). U ovom slučaju će tražilac informacije imati pravo da podnese tužbu nadležnom Upravnom sudu kojom će zahtevati da sud obaveže organ vlasti da odgovori na zahtev za pristup informaciji od javnog značaja. Pre podnošenja tužbe, tražilac informacije će biti u obavezi da, nakon što organ vlasti propusti da odgovori u propisanom roku na zahtev tražioca, pošalje urgenciju organu vlasti kojom će od njega zatražiti da odgovori na zahtev. Ukoliko u roku od 7 dana od dana podnošenja urgencije organ vlasti ne odgovori, tražilac informacije će moći da podnese tužbu upravnom sudu.

Pravo na pokretanje upravnog spora u slučaju ćutanja uprave propisano je članovima 15 i 19 Zakona o upravnim sporovima.

2. protiv rešenja Poverenika kojim se odbija žalba tražioca informacije. Naime, kada se tražilac najpre žali Povereniku iz razloga navedenih u delu koji se odnosi na pravo tražioca na žalbu Povereniku, pa Poverenik rešenjem utvrdi da je žalba tražioca neosnovana, protiv takvog rešenja Poverenika tražilac informacije može pokrenuti upravni spor.

Pravo na pokretanje upravnog spora protiv rešenja Poverenika o odbijanju žalbe propisano članom 27 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

3. protiv rešenja Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog suda Srbije, Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca.

Ovo pravo propisano je stavom 2 i 3 člana 22 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

13. PRAVO NA JEDNAKO POSTUPANJE PREMA SVIM NOVINARIMA

Ukoliko se kao tražilac informacije javlja novinar, organ vlasti ne sme stavljati u bolji položaj nijednog novinara ili javno glasilo, kada je više njih uputilo zahtev za pristup informaciji od javnog značaja, tako što će samo njemu ili njemu pre nego drugim novinarima ili javnim glasilima omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja.

Ovo pravo, odnosno zabrana diskriminacije, propisano je članom 7 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

14. PRAVO NA NAKNADU ŠTETE NOVINARU I JAVNOM GLASILU

Organ vlasti će biti odgovoran za štetu nastalu time što javno glasilo nije moglo da objavi informaciju pošto mu je neopravdano uskratio ili ograničio prava na pristup informacijama od javnog značaja. Osim toga, organ vlasti će biti odgovoran i za štetu nastalu time što je novinar ili javno glasilo stavljen u bolji položaj u odnosu na druge novinare ili javna glasila.

Ovo pravo na naknadu štete propisano je članom 44 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.