Tekst Cenzolovke o pretnjama Vanji Đurić i Željku Veljkoviću izazvao lavinu verbalnog nasilja i novih pretnji smrću, prebijanjem i proterivanjem

Umesto da tekst Cenzolovke smiri strasti, jer je napisan da bi skrenuo pažnju javnosti na verbalnu torturu i pretnje koje su Vanja Đurić i Željko Veljković dobili na mreži X, i u njemu novinari objašnjavaju da im nije bila namera da vređaju devojčicu Pavlinu Radovanović - izručilo se stotine novih uvreda i pretnji, kojima su pridodati i naša redakcija i oni koji su se usudili da izraze solidarnost sa novinarima

Tekst koji je objavila Cenzolovka o verbalnoj torturi koju prolaze novinari i pretnjama smrću koje su dobili Vanja Đurić i Željko Veljković, u kome su oni objasnili da nisu imali nikakve loše namere, niti su vređali devojčicu Pavlinu Radovanović, izazvao je na mreži X salvu uvreda i novih pretnji na račun Vanje, Željka i naše redakcije.

Šiptari, ustaše, pederčine, drugosrbijanski nakot, treba vas proterati, kurvetino, krampačo, manijaci, nacisti…

Ovo je samo delić epiteta kojima su čašćavani Vanja, Željko i Cenzolovka. U oko 90 odsto od više od 500 komentara, koliko je na mreži X imao tekst „Verbalno iživljavanje uz pretnje smrću: Hajka na novinare Vanju Đurić i Željka Veljkovića koju orkestriraju desničari iz vlasti i iz opozicije“, komentatori su se ostrvili na novinare, i pored toga što je tekst bio posvećen hajci i pretnjama koje su dobili zbog iznošenja mišljenja o upotrebi jedne pesme (a ne o devojčici koja je tu pesmu pevala).

U moru hajki koje vode političari iz vrha vlasti, najčitaniji tabloidi i televizije sa nacionalnom pokrivenošću, ova se izdvaja po količini mržnje koja se izlila kroz komentare na jednoj društvenoj mreži.

Kao de je neko dao signal za takmičenje ko će grozniju uvredu ili pretnju da napiše.

Umesto da tekst Cenzolovke smiri strasti, jer je napisan kako bi se skrenula pažnja javnosti na torturu koju ovo dvoje novinara prolaze i pretnje koje su im upućene, i u njemu Vanja i Željko objašnjavaju da im nije bila namera da vređaju devojčicu već da ukažu na neke druge društvene pojave, on je izazvao lavinu pretnji i uvreda.

Objavljen je čak i privatni broj telefona Vanje Đurić, sa pozivom da na taj način nastave sa slanjem poruka, pošto je ona obrisala svoj nalog na mreži X.

Pretnje deportacijom, kokoška i manijak prikazali srpski narod kao krvoloke, malo im je to, videćemo se na ulici kad tad, samo su neki od komentara.

Vanja Đurić, Željko Veljković i Cenzolovka podnose prijave

Vanja Đurić i Željko Veljković za Cenzolovku kažu da će sve pretnje predati Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal kao i da planiraju da podnesu privatne tužbe.

Većina pretnji i poziva na linč i deportaciju na mreži X upućene su novinarima N1 i Nove S, ali ni redakcija Cenzolovke nije pošteđena.

U jednom tvitu smo upozoreni da ako Cenzolovka nastavi pogrom dece poput Pavline (?!), snaći će nas SRBolovka, a u drugom da nas treba sve ponabijati na kolac, misleći na Vanju, Željka i našu redakciju.

Nazvani smo stokom koju „treba tući ko volove u kupusu“. Poručeno nam je da smo „srbomrsci i neprijatelji, snaći će vas SRBOLOVKA, ne zajebavajte se sa Srbima“.

Ovi pozivi na nasilje su naknadno izbrisani, ali su ostali zabeleženi. Cenzolovka je pretnje smrću prijavila Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal preko kontakt tačke u Nezavisnom udruženju novinara Srbije.

DRUGI PUT ZA TRI NEDELJE CENZOLOVKA DOBIJA PRETNJE SMRĆU

Ovo je drugi put u poslednje tri nedelje da Cenzolovka dobija pretnje smrću – u komentaru na Fejsbuku rečeno nam je da nas sve treba pobiti po kratkom postupku. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je zbog pretnji pokrenulo istragu. Napad su osudili Reporteri bez granica, Međunarodni institut za štampu, Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa i drugi.

Pretnje i uvrede su dobijali i oni koji su podržali Vanju Đurić i Željka Veljkovića. Slavko Ćuruvija fondaciji, koja je izrazila podršku novinarima N1 i Nove S i napisala da „u vreme kada je svaka napisana ili izgovorena reč podložna zlobnim tumačenjima“ moramo da ostanemo solidarni, te da hajka mora da prestane, poručeno je „niste vi još ni vidjeli šta je hajka“.

Prećeno je i drugima: ženi, čije ime je poznato redakciji, upućena je pretnja koja se odnosi na njenu maloletnu ćerku pošto je dala podršku novinarima, i dodato: „Sve vas popisujemo“.

Dakle, među onima koji zbog izmišljenog napada na devojčicu sa Kosova pokreću hajku na novinare, ima i onih koji nemaju problem da prete drugoj deci samo zato što njihovi roditelji misle drugačije.

TUŽILAC MILOVANOVIĆ: PROŠIRITI PRAVNU ZAŠTITU NOVINARA

Iako mahom svi komentari ispod našeg teksta na mreži X, koji se odnose na Vanju, Željka i Cenzolovku, predstavljaju ozbiljno ugrožavanje bezbednosti i stvaraju atmosferu javnog linča, na kraju malo onih koji prete bude procesuirano za krivično delo ugrožavanje sigurnosti.

Ova nelogičnost godinama predstavlja veliki problem kada je u pitanju zaštita novinara.

Javni tužilac i član Državnog veća tužilaca Predrag Milovanović za Cenzolovku objašnjava zbog čega postoji problem kada je u pitanju kvalifikovanje ovog krivičnog dela i ukazuje na moguća pravna rešenja.

„U javnom govoru primetan je porast nivoa govora mržnje, uvreda i ugrožavanja sigurnosti pojedinaca, a posebno novinara kao osnovnih delatnika javnog informisanja. Nažalost, pojavom informacionih tehnologija inovirali su se načini obeležavanja i stigmatizovanja ljudi, što zabrinjava, posebno kada se ima u vidu da pravo često kaska za životom, pa zakonodavac ne može da ‘postigne’ da neke društveno nepoželjne radnje u ovoj sferi predvidi kao kažnjive. Iz tog razloga je širok spektar novih pojavnih oblika ‘uznemiravanja i zastrašivanja’ ljudi ostao van domašaja i zakonodavca i sudova koji te radnje ne podvode pod ovo krivično delo. Po mom mišljenju, a naročito imajući u vidu visoko mesto koje na skali vrednosti zauzimaju sloboda medija i sloboda izražavanja u svakom demokratskom društvu, opravdano je u izvesnoj meri proširiti krivičnopravnu zaštita tih vrednosti“, objašnjava Milovanović.

On smatra da bi rešenje trebalo potražiti u regionalnim krivičnim zakonodavstvima, ali i u drugim međunarodnim standardima koja bolje i savremenije uređuju ovo pitanje koje muči naše društvo.

„Trebalo bi dobrano porazmisliti o proširivanju posledice ovog krivičnog dela i na uznemiravanje. Ugroženost sigurnosti kao posledica ovog krivičnog dela je od strane sudova tretirana kao lični osećaj straha za svoj život ili telo, iliti kao osećaj lične nebezbednosti. A šta je sa time kada nas neko uznemirava ili zastrašuje, odnosno pokušava da nas različitim radnjama uplaši? To su novi sofisticirani modaliteti delovanja učinilaca koji na taj način ostaju van krimogene regulative zakonodavca, ali i restriktivnog tumačenja sudova pojma ugrožene sigurnosti. Oni se moraju zaustaviti ili ćemo ogresti u nasilju koje nas vraća u prirodno životinjsko stanje“, kaže ovaj tužilac.

Trebješanin: Vlast snosi veliki deo odgovornosti

Psiholog i univerzitetski profesor Žarko Trebješanin za Cenzolovku objašnjava da su ovakve pojave posledica sveopšteg stanja u društvu. On navodi da se u društvu stvorila atmosfera u kojoj ne postoji dijalog i zdrav sukob mišljenja, već se pribegava najnižim porivima, vođenim ostrašćenošću, a ne racionalnim sagledavanjem stvari i otuda proizilazi ovakva lavina izjava i komentara u kojima se vređaju, zastrašuju i diskredituju neistomišljenici.

„To je posebno izraženo na društvenim mrežama gde je veliki broj ljudi nepoznat, pa ih ta anonimnost ohrabruje da iz sebe izbace sve najgore što se u njima nalazi“, kaže Trebješanin.

Veliki udeo odgovornosti za ovakav način komunikacije snosi vladajući režim.

„Ljudi gledaju na koji način predsednik države, predsednik skupštine, poslanici komuniciraju na društvenim mrežama i zaključuju da je takav vid javnog govora prihvatljiv“, navodi psiholog Žarko Trebješanin.

Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić sličnog je stava kada je reč o tome ko je najviše odgovoran za uvrede, targetiranja i pretnje kojima je ovo dvoje novinara, ali i mnogo kolega pre njih izloženo.

„Salve uvreda i pretnji kojima su izloženi kolege Vanja Đurić i Željko Veljković samo su još jedna potvrda da je u Srbiji dat legitimitet tome da se novinari besprizorno vređaju i napadaju, ukoliko se njihovo mišljenje ne uklapa u nacionalistički mejnstrim koji propagira ova vlast, a sa čijih pozicija inicijalno i kreću uvrede ka novinarima. Lični stav mojih kolega o nastupu te devojčice ni po čemu nije ugrozio njena prava, niti njenu ličnost, već su to bile opaske koje su se upravo ticale činjenice da se nama u 21. veku deca bave kosovskim mitovima, da se odgajaju na lažnim istorijskim činjenicama i umesto da budu usmerena na budućnost, njihova detinjstva se truju romantizovanom istorijom“, kaže predsednica NDNV.

Objavljivanje ličnog broja telefona Vanje Đurić poslednji alarm

Pored uvreda i pretnji iseljavanjem, poziva na linč, na mreži X je izvesni Nikola Petrović objavio broj telefona Vanje Đurić. Napisao da ga objavljuje zato što je ona izbrisala svoj nalog sa mreže, pa je pozvao X-ere da joj preko telefona šalju sve one uvrede i pretnje. X je zbog ove objave privremeno suspendovao ovaj nalog.

„Ovo je poslednji alarm i apel javnosti, ali prvenstveno institucijama, koliko su novinari svakodnevno ugroženi, ne samo zbog toga što rade, već i zbog onoga što misle, a u ovom slučaju čak i zato što postoje. Pozivam institucije da reaguju, a kolege da zatraže svu pravnu pomoć koju imaju na raspolaganju. Na pomoć i podršku NDVD uvek mogu da računaju“, kaže Ana Lalić.

KOMITET ZA ZAŠTITU NOVINARA: VLASTI MORAJU DA SPROVEDU BRZU ISTRAGU O PRETNJAMA REDAKCIJI CENZOLOVKE

Vlasti Srbije moraju da pokažu da je potpuno neprihvatljivo da se novinarima preti nasiljem i smrću zbog njihovog izveštavanja i da svim neophodnim merama obezbede da novinari budu zaštićeni, kaže Atila Mong predstavnik Komiteta za zaštitu novinara za Evropu povodom pretnji redakciji Cenzolovke.

„Srpske vlasti moraju da sprovedu brzu i temeljnu istragu o pretnjama smrću koje je primila redakcija Cenzolovke. Odgovorni treba brzo da odgovaraju, a novinari moraju biti zaštićeni“, kaže za Cenzolovku Atila Mong, predstavnik Komiteta za zaštitu novinara (CPJ) za Evropu, povodom pretnji koje je redakcija dobila nakon što je objavila tekst o pretnjama novinarima Vanji Đurić sa N1 i Željku Veljkoviću sa Nove S.

„Vlasti Srbije moraju da pokažu da je potpuno neprihvatljivo da se novinarima preti nasiljem i smrću zbog njihovog izveštavanja i da svim neophodnim merama obezbede da novinari budu zaštićeni,” ističe Mong.

Mnogo zavisi, dodaje on, i od ukupnog nivoa solidarnosti među novinarima.

„Od zemlje do zemlje se razlikuje kako novinarske zajednice reaguju na takve pretnje, a po mom iskustvu mnogo zavisi od ukupnog nivoa solidarnosti među novinarima. U mnogim zemljama gde je novinarska zajednica podeljena i polarizovana, ovaj nivo solidarnosti može biti veoma nizak, nažalost“, kaže za Cenzolovku Atila Mong.

Komitet za zaštitu novinara je neprofitna organizacija novinara, istraživača i advokata koji širom sveta podržavaju ugrožene novinare i medijske slobode.

Tekst prenet sa portala Cenzolovka.

Autorka: Jelena Petković