Tog 11. aprila 1999. godine, kada je u blizini svog doma ubijen novinar Slavko Ćuruvija, Jovana je imala pet godina, Aleksandar četiri, Zoran tri, a Nikolija i Tamara imale su dve. Jelena tek mesec dana. Lana i Vojin nisu ni rođeni.
Četvrt veka kasnije svi oni su novinari.
Umesto da posle konačne presude Apelacionog suda, 25 godina od Ćuruvijinog ubistva, pišu o istorijskom trenutku za svoju državu u kojoj su prvi put kažnjene ubice jednog novinara, dočekali su vest o presudi kojom su optuženi za ubistvo – oslobođeni.
Ovi mladi ljudi se ili nisu rodili ili su bili previše mali da bi razumeli šta se dogodilo i jasno se sećali tog dana 1999. godine – kada je SR Jugoslaviju bombardovao NATO, a pravoslavni vernici obeležavali Uskrs. I kada je država ubila uglednog novinara.
Oni danas žive i bave se novinarstvom u Srbiji. Sve godine rada, ali i bar pola svojih života proveli su pod vlašću Srpske napredne stranke, koja prirodno nastavlja sve ono što je, u odnosu prema novinarima i kritičarima režima, svojstveno za mračne devedesete i zločinački režim Slobodana Miloševića.
I njima su danas dobro poznate kampanje protiv neistomišljenika, „stranih plaćenika i izdajnika“, pretnje i napadi.
Nerazrešeni zločini protiv novinara godinama stoje kao kamen u cipeli svima koji odluče da zakorače u ovu profesiju i onima koji u njoj ostaju.
Nadu da će konačno doći do razrešenja makar jednog slučaja – ubistva Ćuruvije – u malim dozama ulivao je pravosudni sistem, ali i predstavnici vlasti svojim izjavama podrške, kada je 2014. godine podignuta optužnica protiv četvorice pripadnika Resora državne bezbednosti, što je ukazivalo na to da iza ubistva novinara stoji upravo država.
Deset godina od podizanja optužnice stigla je i presuda – porazna za sve – za porodicu Ćuruvije, za građane ove zemlje, za novinarsku profesiju. Presuda kojom su oslobođeni okrivljeni za ubistvo Ćuruvije.
Presuda koja je pokazala da ni danas, baš kao ni devedesetih, država ne štiti novinare. I kada stoji iza njih – stoji spremna da u njih uperi prst ili pištolj.
Vlast se osvetila neposlušnom glasu
Poraz, nepravda, strah, udarac, život u mraku i sramota – samo su neki od utisaka o oslobađajućoj presudi u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, koje je za Cenzolovku podelilo osam mladih novinara i novinarki.
O Slavku Ćuruviji neki od njih su prvi put čuli prateći sa roditeljima političke emisije, neki u školi, a neki kada su se zainteresovali za novinarstvo. Prve asocijacije koje su stekli na pomen njegovog imena bile su: kritika i ubistvo.
Nakon što su počeli da rade u medijima, sa Ćuruvijinim delom upoznali su se bolje, a neki su i završili Školu digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija fondacije.
Jedan od njih, glavni i odgovorni urednik portala 021.rs Zoran Strika kaže da oslobađajuću presudu za ubistvo Ćuruvije vidi kao potvrdu da „vlast ima pravo da ubije”. Njom se vlast, kaže, „valjda konačno osvetila neposlušnom glasu”:
„Nadam se da ova odluka suda neće obeshrabriti, nego da će razgaliti želju da više nijedan novinar ne bude ućutkan i da više ne prolazi nekažnjeno ni najnebitnija budala koja se usudi da pripreti nekome da će ’proći kao Ćuruvija’.”
Poruka da novinari nisu bezbedni
Posle 25 godina od ubistva i decenije suđenja, novinarima u Srbiji poslata je poruka: obeshrabrujemo vas da radite profesionalno, nećemo vas zaštititi i pravda ipak nije dostižna – kaže Nikolija Čodanović iz Istinomera.
Jovana Tomić iz Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) misli da je presuda nepravedna:
„Presuda šalje poruku da ubistvo novinara prolazi nekažnjeno – što je nedopustivo – i da novinari u ovoj zemlji nisu bezbedni. Samim tim, kod mladih novinara može da usadi strah da se ovim poslom bave profesionalno.”
Ako se to desi, dodaje, oni će sami sebe ograničavati ili odlaziti iz novinarstva.
Jelena Čolović iz agencije Beta takođe kaže da je reč o nepravdi i da ovakva presuda šalje „jako lošu poruku u svet”.
DOSLEDNOST I HRABROST ĆURUVIJE KAO INSPIRACIJA MLADIM NOVINARIMAŽivot, standardi i nasleđe Slavka Ćuruvije sada su deo novinarske istorije i inspirišu nove generacije novinara. Njegova posvećenost istini i hrabro suprotstavljanje autoritarnom režimu inspiracija su i nekim mladim novinarima. „Inspirisala me je priča o čoveku koji je ostao dosledan pravim vrednostima novinarstva čak i kada je politička situacija u Srbiji bila izuzetno turbulentna i nepovoljna“, rekla je Lana Stanisavljević i dodala da za nju Slavko Ćuruvija predstavlja simbol hrabrosti. Po hrabrim rečima i oštrim tekstovima, pamti ga i Aleksandar Đokić. Kao jedna od polaznica Škole digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija fondacije, Nikolija Čodanović kaže da standardi koje je Ćuruvija postavio za nju predstavljaju putokaz i da se uverila da je on iza sebe ostavio „večni pečat beskompromisnog novinarstva“. Jelena Čolović doživljava Ćuruviju kao „simbol upornosti i istrajnosti u borbi za istinu“, koji se uprkos pritiscima „dovijao i nije želeo da odustane“, dok je za Vojina Radovanovića on simbol novinarske borbe osvajanja slobode, „koja jeste sizifovska“, ali i „simbol stradanja od strane mračne duboke države“. |
Pune pravde nema bez osuđivanja naručilaca
Oslobađajuća presuda nije iznenadila Vojina Radovanovića, novinara Danasa, koji kaže da je ona samo potvrda snage državne službe „koja decenijama vedri i oblači”.
„To je direktna posledica nereformisanja kadrova nakon petooktobarskih promena. Iznenadio bih se da su počinioci ubistva privedeni pravdi. Takođe, bez osuđivanja naručioca ubistva Ćuruvije, pune pravde i nema.”
Radovanović kaže da je strah sveopšte prisutan, a da je i sam, kada nekome kaže da je novinar, slušao rečenice poput: „Pazi se, znaš kako je prošao Ćuruvija.”
Poruka i onima koji prete novinarima
Ova presuda znači samo jedno – da živimo u mraku bez nadležnih organa i onih koji treba da donose odluke shodno prikupljenim dokazima, kaže Aleksandar Đokić iz Insituta za medije i različitosti i portala FakeNews tragač.
„25 godina medijska javnost zajedno sa porodicom Slavka Ćuruvije čeka odluku suda. Šta je dočekala? Vest da je danas moguće ubiti novinara ili novinarku, a da niko za to ne bude kažnjen? Upravo to je poruka svima onima koji su do sada pretili i zastrašivali novinarke i novinare u Srbiji.”
„Udarac koji ne želim da prihvatim”
Lana Stanisavljević, glavna i odgovorna urednica omladinskog portala Youth Vibes, kaže da je ova presuda udarac za svakog građanina i građanku kojima je ostala trunka poverenja u pravosudni sistem, ali da ona „ne želi da ga prihvati”:
„Iako je ova odluka poražavajuća na više nivoa, meni daje snagu i motivaciju da budem još doslednija svom životnom izboru – novinarstvu”, kaže Stanisavljević i dodaje:
„Nadam se da će jednog dana ova profesija biti kao i svaka druga, a ne da se svakog dana budimo srećni jer smo uopšte dočekali mirno jutro i prvu kafu zbog nečega što smo napisali želeći da ukažemo na neki društveni problem.”
„Obaveza da ne ustuknemo”
„Ova presuda poslala je poruku da država neće kažnjavati ubice novinara koje vlast smatra nepodobnim”, kaže Tamara Todorović iz Južnih vesti, ali smatra da je, i pored toga, „obaveza svih mladih profesionalnih novinara da ne ustuknemo pred ovom sramnom odlukom, već da poručimo da ćemo i dalje ostati dosledni kritičkom izveštavanju i da nijedna vlast neće biti privilegovana”.
Ona ističe da je to što niko neće odgovarati za Ćuruvijino kukavičko ubistvo s leđa potvrda nebezbednosti novinara, ali i podstrek svima da „ukazujemo na nepravilnosti, kako bi jednog dana neke druge dvogodišnjake dočekala bolja zemlja i uređeniji sistem”.
Tekst prenet sa portala Cenzolovka.
Autorke: Danica Đokić i Una Grekulović