Na Međunarodni dan žena, partneri organizacije MFRR naglašavaju potrebu da se poboljša rodna ravnopravnost i prevaziđu uporni izazovi sa kojima se žene suočavaju u novinarstvu. Posebno ističu alarmantne napade na novinarke u državama članicama Evropske unije i zemljama kandidatima u 2023. Podaci inicijative Mapiranje medijskih sloboda otkrivaju 281 zabeležen incident napada na novinarke u ovom regionu tokom prošle godine.
Omalovažavajuće kampanje i onlajn pretnje
Prema podacima MFRR-a, novinarke se češće suočavaju sa verbalnim napadima nego njihove muške kolege. Verbalni napadi su činili 31% evidentiranih incidenata sa novinarima, dok za novinarke taj procenat iznosi 42,7%.
Konkretno, klevetničke kampanje postale su značajno oruđe koje ima za cilj ućutkivanje i diskreditaciju novinarki, posebno kada izveštavaju o polarizujućim temama tokom izbornih perioda. Ove kampanje stvaraju plodno tlo za nekontrolisano širenje dezinformacija.
U digitalnom pejzažu pojačani su obrasci uznemiravanja novinarki tokom njihovih profesionalnih aktivnosti. Napadi na mreži, koji čine 24,6% svih incidenata protiv novinarki, posebno su alarmantni, daleko nadmašujući one protiv muških novinara (12,5%). Ovo uglavnom uključuje uznemiravanja na internetu, kao što su zastrašivanje, diskreditacije, uvrede, seksualno uznemiravanje i maltretiranje.
Ovi ciljani napadi se protežu dalje od verbalnih napada i uključuju direktne pretnje sigurnosti novinarki i njihovih porodica, doxxing (namerno otkrivanje privatnih informacija i kontakta - prim.prev.) i napade koji poprimaju seksualne tonove, kao što su pretnje silovanjem. U 2023. godini novinarke su se suočile sa najmanje 20 pretnji silovanjem ili smrću, od kojih se 60% dogodilo onlajn. Organizacija ARTICLE19 Europe proizvela je seriju izveštaja u kojima se analiziraju implikacije onlajn pretnji novinarkama na slobodu izražavanja i procenjuju istrage ovih slučajeva (uključujući izveštaj o istragama onlajn zlostavljanja novinarki u Španiji).
Nalet internet napada ima za cilj da zastraši, ućutka i stigmatizuje novinarke, potencijalno ograničavajući njihovo učešće u javnim prostorima. Razumevanje zlostavljanja na internetu je imperativ, jer direktno utiče na sposobnost novinarki da u potpunosti ostvare svoje pravo na slobodno izražavanje.
Fizički napadi i pravni incidenti
Napadi na javnim mestima i tokom protesta čine 18,9% i 15,3%, respektivno, od dokumentovanih incidenata u kojima su napadane novinarke. Fizički napadi, iako ređi nego kod novinara, i dalje predstavljaju 23,5% incidenata za novinarke, što je rezultiralo povredama u 17 slučajeva. Pravni incidenti, uključujući hapšenja, pritvaranja, zatvaranja, krivične prijave, građanske tužbe ili klevete, takođe predstavljaju značajnu zabrinutost, čineći 25,6% svih incidenata protiv žena.
Putem svoje platforme Safety4Journalists, Evropska federacija novinara (EFJ) ističe kako su medijski radnici tradicionalno smatrani ugroženim zbog prirode njihovog posla, dok u stvarnosti postoji nedostatak svesti o bezbednosnim pitanjima i zaštitnim merama. EFJ je 2023. godine formirao Ekspertsku grupu za rodna pitanja i raznolikost, za koju se sigurnost novinarki nametnula kao jedna od ključnih tema rada.
Kroz MFRR, Article 19 Europe i Međunarodni institut za štampu (IPI) organizovaće seriju okruglih stolova o istraživanju slučajeva onlajn uznemiravanja novinarki na Zapadnom Balkanu, oslanjajući se na izveštaje politika koje je sačinila organizacija Article 19 o ovoj temi, kao i na resurse IPI za obuku za redakcije o tome kako da podrže koleginice, razvijene tokom kampanje Ontheline.
Širom kontinenta: osvetljavanje napada na novinarke u Evropi
Izazovi sa kojima su se suočavale novinarke 2023. sežu van granica, sa istaknutim slučajevima koji ilustruju ozbiljnost rodno zasnovanih pretnji:
- U Rumuniji, istraživačka novinarka Emilia Șercan suočila se sa obnovljenom kampanjom klevetanja nakon što je izveštavala o plagijatu ministra unutrašnjih poslova.
- U Finskoj, desničarski poslanici su takođe pokrenuli oštru onlajn kampanju klevetanja protiv novinarke lista Iltalehti Ide Erämaa zbog njenog kritičkog izveštavanja.
- Srpska novinarka Bojana Pavlović suočila se sa uznemiravanjem i prinudnim uklanjanjem telefona. Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je tada odbilo da podnese krivičnu prijavu, smatrajući da novinarka nije životno ugrožena.
- Italijanska slobodna novinarka Rossella Puccio suočila se sa nasilnim napadima, uključujući paljenje porodičnog automobila, podvlačeći stalnu opasnost sa kojom se suočavaju novinari koji izveštavaju o ljudskim pravima i socijalnim pitanjima, kao što su migracije, siromaštvo i stanje žena.
- Marilena Natale, još jedna novinarka koja izveštava o italijanskoj mafiji i iz tog razloga živi pod oružanom stražom od 2017. godine, dobila je nove pretnje smrću od klana Casalesi.
- Crnogorska novinarka lista Vijesti Jelena Jovanović takođe živi pod zaštitom policije više od dve godine zbog svojih istraga o organizovanom kriminalu.
Slučajevi se množe i u 2024. godini. Novinarka Verica Marinčić, takođe iz Srbije, nasilno je udaljena iz zgrade opštine Inđija dok je izveštavala o građanskom protestu. U međuvremenu, Ola Xama, istraživačka novinarka u Albaniji, i dalje je predmet pojačane kampanje klevetanja, uključujući sramoćenje, otkrivanje privatne adrese i napade na članove njene porodice.
Uprkos ovim izazovima i rizicima, ove i mnoge druge hrabre novinarke ostaju posvećene svom ključnom poslu informisanja javnosti.
Bezbednost novinarki: kolektivna obaveza
Na ovaj Međunarodni dan žena, MFRR koalicija poziva na kolektivnu posvećenost vlada, medijskih organizacija i civilnog društva da se pozabave osnovnim uzrocima i osiguraju bezbedno okruženje za žene u novinarstvu. Dok se zalaže za zakone koji štite prava novinarki i konkretne akcije protiv rodno zasnovanog uznemiravanja na mreži, Koalicija takođe apeluje na medijske kompanije da daju prioritet bezbednosti ženskog osoblja, podstiču okruženje bez uznemiravanja i pružaju sveobuhvatnu podršku u slučaju napada. Ovo kolektivno opredeljenje ima za cilj unapređenje rodne ravnopravnosti, solidarnost sa novinarkama koje se suočavaju sa pretnjama i stvaranje društva bez uznemiravanja i diskriminacije.
Potpisnici:
ARTICLE 19 Europe
European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF)
European Federation of Journalists (EFJ)
Free Press Unlimited (FPU)
International Press Institute (IPI)
OBC Transeuropa (OBCT)
Saopštenje preneto sa portala MFRR.
Prevod: M.Č.