Piše: Marko Vidojković
Istog dana kada je Međunarodni PEN centar javno zatražio od srpskih vlasti da pronađu i kazne sve koji mi prete smrću, dvanaestog januara, 2023, pokrenuta je orkestrirana režimska medijska kampanja protiv Nenada Kulačina i mene, zato što smo u podkastu DLZ, u kome je gostovao Teša Tešanović, iznosili svoja mišljenja o zločinu u Srebrenici.
Prorežimski portali nazvali su nas izdajnicima, koji pljuju po „srpskim herojima“. Napad je bio kao i prethodni, istovremen, silovit, identičnim huškačkim tekstovima, a za njega sam saznao, kao i prethodnih puta, tako što su počele da mi stižu pretnje ubistvom. Znao sam proceduru, krenu da mi prete klanjem ili metkom u čelo, onda ja pročešljam prorežimske portale i tamo naiđem na kampanju protiv sebe, koja je pokrenula pretnje.
Ovog puta, slučajno, verujem, desilo se da je najnovija kampanja protiv mene pokrenuta istovremeno kada je objavljeno saopštenje Međunarodnog PEN centra o mojoj katastrofalnoj situaciji. Kada sam ih obavestio o ovoj koincidenciji, insistirali su da supruga i ja budemo relocirani što pre. Da treba da napustimo zemlju međunarodni stručnjaci ocenili su krajem decembra 2022. i početkom januara 2023. godine, posle temeljne i detaljne istrage mog slučaja. Drskost režimskih medija samo je ubrzala proces.
Šestog februara prošle godine napustili smo Srbiju. Prethodno smo obezbedili određena novčana sredstva od PEN i drugih međunarodnih organizacija, kako bismo imali novca za iznajmljivanje stana i život u inostranstvu. O detaljima našeg života u tuđini ne treba da pišem, ali dobro je znati da smo se selili čak pet puta, od toga je poslednji put bio nazad u Beograd, tačno devet meseci kasnije. Nismo se selili da bismo zameli trag, nego zato što smo izvučeni iz zemlje na brzinu i nismo uspeli da nađemo smeštaj na duže od jednog ili dva meseca, u nekoliko različitih država.
Faktori da se odlučim na privremeni povratak u Beograd u novembru 2023. su sledeći:
Samim odlaskom iz zemlje, postao sam „incident“, što je bilo poboljšanje u odnosu na prethodnu poziciju „očekivane žrtve“ (profesionalci su utvrdili da je moj status u Srbiji bio takav da bi bilo „očekivano“ sve što bi mi se eventualno desilo). Iako smo Nenad Kulačin i ja bili otvoreni oko toga da sam iseljen, jer sam i snimanje podkasta nastavio preko Skajpa, do uzbune javnosti došlo je tek kada je Boris Tadić, istupajući početkom marta 2023. godine u večernjem dnevniku Nova S, saopštio da sam bio prinuđen na iseljenje.
Pošto je Međunarodni PEN moj slučaj svrstao među 115 najtežih slučajeva ugrožavanja pisaca na planeti 2022. godine, ali i nakon što sam dao nekoliko intervjua stranim medijima u kojima sam opisao svoju situaciju, orkestrirane kampanje su u junu 2023. napokon prestale i maltretiranje se svelo na uobičajene, sporadične pretnje i uvrede na društvenim mrežama. U septembru 2023. javnu podršku mi je pružio i IPI (International Press Institute) i ja sam, zahvaljujući ovim faktorima, zaključio da je za mene situacija u Srbiji bezbednosno povoljnija.
Poslednji i ključni faktor za moj povratak je bila najava decembarskih izbora 2023. Nisam želeo da sve moje kolege, koje su u tim danima bile podjednako, pa i više ugrožene od mene, pokrivaju ove izbore iz Srbije, a ja iz inostranstva. Iako sam svih devet meseci pisao kolumne radnim danima za „Danas“ i snimao DLZ preko Skajpa, zaključio sam da bi moj lični boravak u Srbiji donekle ohrabrio javnost, ali bi pre svega smirio grižu savesti, koja me je pratila sve vreme. U krajnjoj liniji, logika govori da se režim tokom predizborne kampanje neće rado upustiti u teror nada mnom.
Tako je i bilo. Od povratka sam uglavnom ignorisan od strane režimskih medija i režimskog vrha, uz povremene ispade, najčešće u vidu organizovanih napada na društvenim mrežama, koje sam prijavljivao međunarodnim organizacijama. Prošli su decembarski izbori, a ja sam, imajući u vidu da slede novi, pratio istu logiku, pa sam svoj boravak u Srbiji oročio do juna. Dok sam u Srbiji, pratim bezbednosni protokol koliko mogu, mada nisam izbegao psovanje iz automobila u nekoliko navrata. Bitno je znati da su međunarodne organizacije spremne da reaguju i ponovo me hitno izmeste, ukoliko za tim bude potrebe. O ovome smo se dogovorili pre nego što sam se vratio u Srbiju.
Šta možemo da zaključimo iz moje ispovesti? Pre svega da ne postoji nikakva uhodana trasa kojom bi se hitno zaštitio pisac, odnosno novinar, kome se život u Srbiji nađe u opasnosti. Trenutno, sve zavisi od lične inicijative i spremnosti na radikalne poteze. Kolegama koje trpe intenzivno i dugovremeno maltretiranje preporučujem da vode evidenciju o napadima. Ja sam to radio samoinicijativno, od leta 2021. godine, kada sam prvi put, posle pretnji klanjem na kućnom pragu, pomislio da ću možda biti prinuđen da se izmestim iz zemlje.
Sve što mi se dešavalo sam beležio i prevodio na engleski, tako da sam se, u decembru 2022. godine, kada je opasnost po moju porodicu i mene naglo i značajno porasla, obratio strancima za pomoć sa pratećim dokumentom od petnaest stranica, na engleskom jeziku. Ovo je ključno da biste bili ozbiljno shvaćeni. Što se tiče poverenja u domaće pravosuđe, moja odluka da pretnje smrću prosleđujem NUNS-u radi evidentiranja, ali da ih ne prijavljujem tužilaštvu dovoljno govori.
Kad je reč o ostalim domaćim organizacijama koje se bave zaštitom slobode govora i novinara, njihov domet je, u ekstremnim slučajevima kakvih je sve više, ograničen. One su uglavnom posrednici kod stranih organizacija, kada je reč o neposrednoj hitnoj pomoći, kao što je recimo nabavka opreme za video nadzor, ali se bojim da su pred nama takva vremena da moramo imati jasno rešenu mapu puta za hitnu relokaciju životno ugroženih.
Da ne bi bilo lutanja po belom svetu i iznajmljivanja stanova preko posrednika, neophodno je da imamo na raspolaganju nekoliko sigurnih kuća / stanova, najbolje bi bilo u regionu, gde bi životno ugroženi novinar ili novinarka mogli brzo da se sklone. Treba imati u vidu da postoje organizacije i fondacije koje će u ovakvim slučajevima obezbediti sredstva, kako bi osoba u „sigurnoj kući“ mogla određeno vreme da živi. Sve ono što sam doživeo snalazeći se korak po korak, trebalo bi da postoji kao spremna i dobro organizovana stalna misija, sa ciljem neposredne i hitre zaštite života.
Koleginicama i kolegama bih preporučio da budu spremni da izađu iz zone komfora, čak i ako to podrazumeva privremeni odlazak iz zemlje. Naoko je lakše trpeti i ubeđivati sebe da se maltretiranje može izdržati, međutim, već način života pod neprekidnim pretnjama sam po sebi polako ubija onog ko je meta. Naš život je najpreči, a za njim i što bolji uslovi za dalji rad. Ne smemo nikada dozvoliti da atmosfera linča postane nešto normalno, takvu normalizaciju upravo žele oni koji neprekidno iz svojih medija pozivaju na linč svih koji drugačije misle.
Životne okolnosti su fluidne. Kao što sam bio spreman na hitru relokaciju, bio sam spreman i da se vratim kada sam ocenio da je situacija nešto povoljnija. Sada sam opet spreman na hitru relokaciju, ali za razliku od drugih, ja imam spremnu mrežu pomagača, koju sam bio primoran da ispletem samostalno.
Ukoliko trpite uvrede, pretnje, napade i slična ugrožavanja vaše sigurnosti zato što obavljate svoj novinarski posao, na raspolaganju vam je Sigurna linija 0800 100 115, besplatno, 24 sata na dan, sedam dana u nedelji. Pozivom Sigurnoj liniji od operatera, pravnika i medijskih stručnjaka, dobijaju se jasna objašnjenja o zakonskom tretmanu dela, i o postupcima koji treba da se pokrenu kako bi se nadležnim institucijama, policiji i tužilaštvu prijavilo ugrožavanje bezbednosti. |
Ovaj tekst objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorna Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije. |