U jutros objavljenom godišnjem Svetskom indeksu medijskih sloboda (The World Press Freedom Index) Reportera bez granica (RBG), Srbija je pala za sedam mesta, pa je sa ionako niskog 91. došla na 98. mesto među 180 rangiranih zemalja.
Medijske slobode u Srbiji su, prema novom izveštaju RBG, najniže među državama bivše Jugoslavije, dok su na pretposlednjem kad je u pitanju Balkan – iza Srbije je samo Albanija, koja je ove godine 99.
Srbija je u gotovo neprestanom slobodnom padu na listi Reportera u poslednjih 10 godina. Zauzimala je 54. mesto 2014, posle čega je skoro svake godine padala, da bi 2024. prvi put iz grupe zemalja označenih kao „problematične“ pala među one čije su medijske slobode okarakterisane kao „teške“. Jedino je Albanija iz regiona svrstana u istu kategoriju.
Iz pisanih komentara Repotera bez granica, u koje je Cenzolovka imala uvid, vidi da je svih šest zemalja Zapadnog Balkana zabeležilo pad na Svetskom indeksu medijskih sloboda. Najveći indeks pada RBG beleže kada je u pitanju Kosovo (za 19 mesta, sada je 75), dok je najmanje promena u Severnoj Makedoniji (36) i Crnoj Gori (40).
„U Srbiji su partija na vlasti i mediji bliski vladi povećali broj napada na nezavisne novinare. U vreme tenzija sa Srbijom, novinari na Kosovu su bili izloženi brojnim fizičkim napadima, dok je vlada u Prištini izvršila neopravdani pritisak i na privatne i na javne medije. U Republici Srpskoj, čiji nacionalistički opredeljen predsednik redovno napada novinare, kleveta je ponovo kriminalizovana, a raspravlja se i o zakonu o ‘stranim agentima’. U najbolje plasiranim zemljama u regionu, u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, sloboda štampe je narušena političkim i pravosudnim pritiscima na medije tokom 2023. godine“, kaže se u komentarima Reportera bez granica.
Kažnjavanje zločina počinjenih nad novinarima i njihova zaštita od strane pravosudnog sistema je ocenjeno kao „veliki izazov“ za sve zemlje Zapadnog Balkana.
„Sa jedne strane, Jovo Martinović je u Crnoj Gori je definitivno oslobođen lažnih optužbi, i izvršioci napada na Milana Jovanovića su osuđeni u Srbiji. S druge strane, konačna presuda u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije je fijasko“, ocenjuju Reporteri bez granica.
Ova organizacija takođe ukazuje da je „poverenje u informacije na Zapadnom Balkanu ugroženo zbog ruske propagande“.
Pavol Salaj iz Reportera bez granica: U Srbiji su pretnje novinarima podstaknute napadima najviših predstavnika vlastiOslobađanje osumnjičenih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije signalizira značajno pogoršanje pravne situacije, koja ne može biti nadomeštena naporima vlasti da procesuiraju skorije napade na novinare, kaže Pavol Salaj, šef odseka Reportera bez granica za Evropsku uniju i Balkan, komentarišući pad Srbije na Svetskom indeksu medijskih sloboda Pavol Salaj, šef odseka Reportera bez granica za Evropsku uniju i Balkan, u pisanoj izjavi za Cenzolovku povodom objavljivanja Svetskog indeksa medijskih sloboda na kom je Srbija pala na 98. mesto, kaže da se politička i pravna situacija u vezi sa napadima na medije i novinare u Srbiji pogoršavaju. „Srbija je danas rangirana pretposlednja u zoni EU-Balkan i poslednja među zemljama bivše Jugoslavije, prešavši iz ‘problematične’ u ‘tešku’ zonu. Oslobađanje osumnjičenih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije signalizira značajno pogoršanje pravne situacije, koja ne može biti nadomeštena naporima vlasti da procesuiraju skorije napade na novinare, što je dovelo do poboljšanja bezbednosnog rezultata.“ Prema procenama Reportera bez granica, kako nam prenosi Salaj, „u Srbiji, koja je zemlja kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, novinari se suočavaju sa pretnjama podstaknutim političkim napadima koji redovno dolaze od najviših predstavnika vlasti. Ti napadi se tolerišu, ili čak podstiču od strane vladajućih partija, što je dovelo do značajnog pogoršanja političkog rezultata Srbije“. Prema njegovom mišljenju, na procenu slobode medija u Srbiji, koja se odrazila i na plasman na 98. mesto Svetskog indeksa medijskih sloboda Reportera bez granica, utiče „nekažnjivost zločina nad novinarima, SLAPP tužbe, kao i poboljšana, ali još uvek neefikasna medijska regulativa koja dozvoljava širenje ruske propagande“.  „Tokom protekle godine, nekoliko preporuka Reportera bez granica iz aprila 2022. je ispunjeno, ali su se pojavili novi problemi. Vlasti Srbije moraju da preduzmu konkretne mere da podrže pravo na informisanje, da se uzdrže od govora mržnje prema novinarima i da povećaju nezavisnost, delotvornost i transparentnost medijske regulative“, rekao je Salaj u pisanoj izjavi za Cenzolovku. Govoreći o konkretnim primerima, Salaj je istakao da su u poslednjih 12 meseci, novinari u Srbiji bili žrtve „orkestriranih kampanja, inspirisanih političkim napadima, koje su nekad rezultirale napadima na mrežama a nekad i napadima u stvarnom životu“. „U martu 2024. dva vodeća novinara iz Vojvodine, Dinko Gruhonjić i Ana Lalić, dobili su pretnje smrću nakon što su ih oklevetali političari, uključujući lidera vladajuće političke većine u Skupštini Srbije. Vredan pažnje je i slučaj Marka Stepanovića sa Nove S, koji je bio meta automobilske potere na autoputu koja se umalo završila nesrećom u aprilu 2023. Incident je usledio nakon što su političari targetirali njega i njegovu emisiju. Politički pritisak se ponekad upotpunjuje uvredljivim tužbama (SLAPP) kao u slučaju istraživačkog medija KRIK čiju novinarku Draganu Pećo od oktobra 2022. godine tuži biznismen povezan sa predsednikom“, objašnjava Salaj. „Policija je privela dve osobe osumnjičene da su pretile Gruhonjiću i Laliću i jednog osumnjičenog u slučaju Stepanović. Relativno brza reakcija je primer nedavnih pokušaja policije i javnog tužilaštva da ubrzano procesuiraju zločine nad novinarima. One su delom rezultat napora Stalne radne grupe za bezbednost novinara u kojoj o pretnjama i zaštiti od njih razgovaraju predstavnici novinara, policije i javnog tužilaštva. Mobilizacija radne grupe kao i njenog predsednika Verana Matića dovela je do krivičnog gonjenja i osude jednog lokalnog moćnika zbog pretnji OK radiju u Vranju. Međutim, uprkos sudskoj odluci, lokalne vlasti nisu uspele da sruše zid koji je lokalni moćnik podigao. U aprilu 2024, nakon šest godina sudskog postupka, počinioci, među kojima je i organizator paljenja kuće Milana Jovanovića, proglašeni su krivim“, istakao je Salaj. Komentarišući ostale napade na novinare, Pavol Salaj je istakao da se neki od njih „suočavaju sa perspektivom definitivne nekažnjivosti“, dodajući kako je to „posebno slučaj sa atentatom na Slavka Ćuruviju počinjenom 1999. godine, u kojem su svi osumnjičeni šokantno oslobođeni optužbe odlukom Apelacionog suda iz februara 2024, a nakon ponovljenog suđenja. Ubistvo novinara Milana Pantića 1999. godine takođe je simbol nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima u Srbiji“. „Iako su uspostavljeni institucionalni mehanizmi za poboljšanje efikasnosti krivičnog gonjenja, čini se da stvarni napredak i dalje zavisi od političkih faktora, što ukazuje na nedostatak nezavisnosti institucija za sprovođenje zakona u Srbiji“, zaključio je Salaj. |
U Gazi ubijeno više od 100 palestinskih novinara
Kako se navodi u opštem pregledu stanja slobode medija, „slobodu štampe širom sveta ugrožavaju upravo ljudi koji bi trebalo da je garantuju – predstavnici vlasti. Ovaj zaključak je zasnovan na činjenici da je politički indikator zabeležio najveći pad među pet indikatora koji se koriste za sastavljanje rang liste – pored političkog, indikatori su ekonomski i socio-kulturološki kontekst, pravni okvir i bezbednost.
Reporteri navode da je uočljiv „jasan nedostatak političke volje od strane međunarodne zajednice da zaštiti novinare“, posebno kada se ima u vidu sukob u Gazi. Tamo je zabeležen “rekordan broj kršenja prava novinara i medija“, uključujući činjenicu da je više od 100 palestinskih novinara ubila izraelska vojska . od toga je bar 22 reportera ubijeno na zadatku.
U izveštaju Reportera bez granica se podseća kako je ovo godina izbora u velikom broju država na svetu, i da je nasilje nad novinarima česta pojava u vreme izbora. Zloupotreba veštačke inteligencije u danima pred izbore je ocenjena kao „uznemirujuća“.
„U mnogim zemljama je pojačana kontrola nad društvenim medijima i internetom, dolazi do ograničavanje pristupa, blokiranje naloga i suzbijanje poruka sa vestima i informacije. Novinari u Vijetnamu (174) koji javno izražavaju svoje mišljenje na društvenim mrežama često završe u zatvoru.
Isto je i u Kini (172), koja drži najveći broj novinara u zatvoru na svetu. Kina „nastavlja da vrši strogu kontrolu nad protokom informacija, sprovodeći cenzuru i nadzor sadržaja na internetu“, ukazuju u RBG.
Čak je i trojac na vrhu Svetskog indeksa slobode medija pao na političkom indikatoru Indeksa. Uprkos tome što je zadržala svoju poziciju na vrhu tabele, Norveška je među zemljama koje su zabeležile pad političkog indikatora. Isto je sa Danskom na 2. i Švedskom na 3. mestu.
Na dnu prošlogodišnjeg indeksa su se nalazili Vijetnam, Kina i Severna Koreja koje su ustupile svoje mesta zemljama čiji su politički indikatori naglo pali. Avganistan je pao za 44 mesta na rang listi otkako su talibani preuzeli kontrolu, posle čega je zabeležen veliki broj progona novinara. Iza njega su Sirija i Eritreja koje su u izveštaju ocenjene kao „medijske zone bezakonja“, sa rekordnim brojem novinara koji su privedeni, nestali ili zdržani kao taoci.
STOTINE STRUČNJAKA ODGOVARA NA DETALJAN UPITNIKReporteri bez granica, sa sedmočlanom komisijom sastavljenom od novinara, medijskih radnika i medijskih teoretičara, razvili su metodologiju koja definiše slobodu štampe kao „jasno izraženu mogućnost novinara, kako pojedinaca tako i grupa, da biraju, proizvode i šire vesti u javnom interesu, nezavisno od političkog, ekonomskog, pravnog i društvenog mešanja i bez pretnji po njihovu fizičku i psihičku sigurnost“. Da bi se kompleksnost slobode medija izrazila u punoj meri, uvedeno je pet indikatora za sastavljanje Indeksa: politički, ekonomski i socio-kulturološki kontekst, pravni okvir i bezbednost. Rangiranje je izvršeno na osnovu kvantitativnog istraživanja i kvalitativnih studija zasnovanih na odgovorima stotina stručnjaka za slobodu medija, uključujući novinare, akademske radnike i branitelje ljudskih prava koji su odgovarali na upitnik koji ima više od 100 pitanja. Upitnik se povremeno ažurira, kako bi se bolje uzeli u obzir novi izazovi, uključujući i one vezane za digitalizaciju medija i nove tehnologije. |
Tekst prenet sa portala Cenzolovka.
Autorka: Dobrila Jovanović