Igor Božić, direktor N1, i novinari ove redakcije prijavili su ovu pretnju nadležnom tužilaštvu, koje je uz pomoć policije identifikovalo Milosavljevića i pokrenulo postupak, koji se završio pravnosnažnom presudom da je kriv što je „svestan svog dela, čije je izvršenje hteo, i svestan da je njegovo delo zabranjeno, ugrozio sigurnost lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavljaju, i to glavnog urednika Igora Božića i novinara N1 televizije, pretnjom da će napasti na njihove živote i tela, tako što je postavio komentar na objavu na stranici portala N1, … pretećeg sadržaja (koji je već naveden u citatu)… čime je izvršio krivično delo ugrožavanja sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika… Sud okrivljenom Milosavljević Srdanu izriče uslovnu osudu kojom mu se utvrđuje kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i istovremeno određuje da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 3 (tri) godine od dana pravosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
U obrazloženju se kaže da je 29.05.2024. godine zaključen sporazum o priznanju krivičnog dela između javnog tužioca VJT u Beogradu i okrivljenog Milosavljević Srdana … kojim je optuženi priznao izvršenje krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 138. stav 3 u vezi sa stavom 1 KZ.
Postizanje sporazuma je čest instrument kojim se skraćuju sudski postupci, možda najčešći epilog i u novinarskim slučajevima. O tome više u analizi Slavko Ćuruvija fondacije „Ima li pravde za slobodu izražavanja“ u kojoj su analizirane presude u periodu od početka 2017. do juna 2023. godine.
Ovakva presuda ulazi u evidenciju počinjenih krivičnih dela i nije neozbiljna.
Ono što je dodatni epilog je da ne često ne dobijaju tekst presude i one ne budu objavljene, kako bi se ovakve pretnje jasno identifikovale kao kažnjive i nedopustive, i kako bi se doznao identitet počinilaca, osuđenika. Često sam bio u sitauciji da posle sastanaka Stalne radne grupe za bezbednost novinara, iz evidencije Vrhovnog javnog tužioca, obavestim novinarke ili novinare, žrtve pretnji da se dogodila presuda, a da oni o tome nisu obavešteni od suda koji je doneo presudu. U ovom slučaju, reč je o Višem sudu u Beogradu.
Ovih dana je Igor Božić, direktor N1, na pitanje UNS-a da li su dobijali odgovore od Tužilaštva, rekao da su dobili samo jedan odgovor (i to je deo ove evidencije). „U tom slučaju je Tužilaštvo pronašlo odgovornot, on je priznao delo i nagodio se, pa nije došlo do postupka. Dobio je tri godine uslovne kazne. Mi ne znamo ko je ta osoba, nismo nikada dobili tu informaciju…“
I zaista je nedopustivo da oštećeni ne budu obavešteni od strane suda koji je presudio i koji je po Zakonu o krivičnom postupku član 50, stav 1, tačka 3, u zakonskoj obavezi da obavesti oštećenu stranu o epilogu sudskog postupka.
Nenad Kulačin je na sastanku Stalne radne grupe za bezbednost novinara rekao da bi baš želeo u slučajevima presuda da pohvali nadležne, ali da, nažalost, nije bio informisan o retkim presudama onima koji su pretili.
Očigledno je da postoji sudska praksa koja je protivzakonita i to će biti tema razgovara sa predstavnicima ove institucije.
U najmanju ruku, i sud mora da ima kontakt tačku preko koje će se ovakvi problemi rešavati jer je iskustvo Stalne radne grupe za bezbednost novinara, koju čine sva relevantna novinarska udruženja, Vrhovno javno tužilaštvo i MUP, korisno za unapređenje zajedničkog rada na efikasnijoj krivično-pravnoj zaštiti bezbednosti novinara i medija.