Novinari prate rad policije, tužilaštava i sudova i njihova saopštenja i obaveštenja prenose u svojim medijima. Tom prilikom ponekad greše u terminologiji jer žele što jednostavnije da prenesu vesti javnosti.
Misija OEBS u Srbiji početkom septembra objavila je „Vodič za novinare i građane kroz sudske postupke” (Vodič) koji treba da pomogne u razumevanju osnovnih termina koji se koriste u krivičnim i parničnim postupcima.
Autori Vodiča, sutkinje Bojana Stanković i Bojana Čogurić, novinarka Senka Vlatković Odavić i novinar Vuk Jeremić, objasnili su u publikaciji značenje pojmova koji se najčešće pominju u sudskim postupcima, faze krivičnog i parničnog postupka i podelili su savete kako novinari treba da izveštavaju o ovim temama.
U Vodiču je objašnjeno koja je uloga sudova i medija u informisanju javnosti, kako se dolazi do informacija o sudskim postupcima i na koji način funkcioniše komunikacija sa portparolima suda ili sa sudijama.
Prvi deo publikacije odnosi se na krivične postupke. Novinari i građani tako mogu bez tumačenja različitih zakona uvideti koja je razlika između „osumnjičenog“, „okrivljenog“ i „optuženog“ lica, šta znači „lišenje slobode“, „pritvor“ i „zadržavanje“, koje su faze redovnog i skraćenog krivičnog postupka, kakvu odluku sud može da donese i kako teče drugostepeni postupak.
Autori su istakli da je prilikom izveštavanja o krivičnim postupcima bitno da novinari poštuju pretpostavku nevinosti kako ne bi unapred presuđivali u medijima, ali i kako bi se zaštitili od eventualnih tužbi zbog kršenja ovog prava.
„Učestali tekstovi u medijima, izjave javnih ličnosti i predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti u kojima se, bez pravosnažne presude, građani okarakterišu kao učinioci krivičnih dela su najočigledniji primeri kršenja pretpostavke nevinosti i nepoštovanja dužnosti propisane Zakonom o krivičnom postupku. Okrivljeni nije ’ubica’, nije ’lopov’, nije ’silovatelj’, niti je ’prevarant’. Okrivljeni je osnovano sumnjiv da je izvršio krivično delo ubistva, krivično delo krađe, krivično delo silovanje, krivično delo prevare“, piše u Vodiču.
Navedene su i najčešće greške prilikom izveštavanja medija o krivičnim postupcima.
Na primer, ne može se govoriti o „oslobađajućoj presudi“ ukoliko je ukinuta osuđujuća presuda ili je javni tužilac odustao od gonjenja. „Trajanje istrage“ nije isto što i „trajanje postupka pred sudom“, a „zadržavanje“ nije „pritvor“.
Drugi deo vodiča odnosi se na parnični postupak koji je vezan za rešavanje sporova iz porodičnih, radnih, privrednih i drugih građanskopravnih odnosa.
Objašnjeno je kako se pokreće parnični postupak, tok prvostepenog postupka i drugostepeni parnični postupak.
Treći deo Vodiča odnosi se na novinarsko izveštavanje.
Ukoliko se novinari drže profesionalnih standarda, sasvim sigurno neće imati problem kada je u pitanju sudsko izveštavanje, a Vodič dodatno precizira i naglašava pojedine aspekte.
Autori podsećaju da je osnovna obaveza novinara da izveštavaju istinito i tačno. Budući da audio i video snimanje u sudnici nije dozvoljeno, doslovno citiranje iskaza nije moguće i zato ističu da je bitno „ostati veran duhu onoga što je rečeno i ne iskriviti izvorno značenje“.
Za novinarke i novinare je bitno da nemaju predubeđenja o krivici/nevinosti okrivljenog, da se dobro upoznaju sa optužnicom i da govore o činjenicama, odnosno, onome što mogu dokazati i bez dodatnih tumačenja.
Takođe, ne preporučuje se izveštavanje ukoliko novinar ili novinarka imaju neki lični interes povezan sa određenim postupkom, a zabranjeno je koristiti neprimerene i uznemirujuće sadržaje koji mogu imati štetan uticaj na decu.
Novinari su dužni da poštuju i štite prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina, osoba sa hendikepom i drugih ugroženih grupa, piše u publikaciji.
Novinari i zainteresovani građani mogu pročitati i kako prećutkivanje činjenica utiče na stav javnosti, ali i na koji način mogu da se komentarišu sudske odluke.
„Vodič za novinare i građane kroz sudske postupke” dostupan je na internet prezentaciji OEBS-a i na sajtu NUNS-a u odeljku o resursima.
Tekst prenet sa portala NUNS.