Gradonačelnik Beograda i funkcioner Srpske napredne stranke Aleksandar Šapić danas je u beogradskoj Palati pravde vređao novinare Balkanske istraživačke mreže (BIRN), protiv kojih je podneo tužbu zbog teksta „Šapićeva vila u Trstu: Gradonačelnik Beograda nije prijavio kuću vrednu 820.000 evra“, nazivajući ih „notornim i patološkim lažovima“ i ponavljajući da su slagali da je on prekršio zakon, te da je netačno da nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije nekretninu koju je kupio u Trstu.
Prema novinarima BIRN-a se sve vreme ophodio ironično ili uvredljivo, povremeno neprimereno povisujući ton, nervozno i arogantno upadajući u reč.
Omalovažavanje BIRN-a, nerazumevanje novinarstva
Šapić je na početku pokušao da iznese svoje izlaganje onako kako ga je pripremio, ali ga je sutkinja Violeta Marjanović upozorila da to radi postupno, odgovarajući na njena pitanja. „U mom stilu“, naglasila je.
Šapić se najpre posvetio omalovažavanju BIRN-a – o kome je govorio kao o nebitnom mediju „koji niko ne čita“. Prema njemu, BIRN samo služi da objavi neku temu, a onda to drugi prenose. „Svi živi mediji“ su preuzeli njihovo istraživanje, kao i deo opozicije, koja ga je zbog tog teksta nazivala lažovom i lopovom.
Tako je, kaže Šapić, napravljena afera zbog koje je, kako piše u tužbi, imao duševne bolove i povređeni su mu čast i ugled. Zbog toga traži da mu tuženi – izdavač, glavni urednik Milorad Ivanović i autori teksta Jelena Veljković i Aleksandar Đorđević, isplate šest miliona dinara.
„To su notorne laži“, rekao je gradonačelnik, „ne samo da sam prijavio nekretninu u Trstu par meseci posle kupovine, nego sam i Agenciji za sprečavanje korupcije podneo i kupoprodajni ugovor, što nisam bio obavezan da uradim“.
On je „spletom okolnosti“ objasnio to da je ovaj ugovor, „ličnu kartu svake nekretnine, u kojoj ništa ne može da se sakrije“, dostavio Agenciji.
Novinari BIRN-a su kasnije rekli kako je „splet okolnosti“ koji Šapić pominje bila, u stvari, vanredna provera tačnosti podataka iz Šapićevog izveštaja o imovini i prihodima, tokom koje je Agencija za sprečavanje korupcije od njega tražila da se izjasni o ceni imovine koju je prijavio.
Šapić je, naime, prijavio Agenciji stan površine 150 metara kvadratnih, na istoj adresi na kojoj je i vila o kojoj je BIRN pisao. Prema kupoprodajnom ugovoru koji su novinari dobili iz zemljišnih knjiga odeljenja za Opštinu Trst, vila ima nešto više kvadrata – 399 bruto (387 kvadrata je neto površina).
Istovremeno, Agencija BIRN-u nije, kako su novinari objasnili, dala odgovor na pitanje o tome da li je Šapić prijavio nekretnine u Trstu, već su za to saznali tokom ovog procesa.
Nepismen za popunjavanje obrazaca
Na pitanje advokata optuženih da li je vlasnik nekretnina u Trstu (vile, garaže, dela puta i šume), Šapić je odgovorio:
„Vlasnik sam objekta na toj adresi, kao što piše na vlasničkom listu koji sam predao Agenciji. To je stan, a ne vila.“
A da li je ovu nepokretnost prijavio onako kako je ona opisana u vlasničkom listu?
Šapić kaže da se nije bavio detaljima, da nije on popunjavao obrazac prijave nepokretnosti Agenciji, nego njegova sekretarica, ali da je on uvek davao tačne adrese i da se tako iz katastra mogu videti svi detalji.
Na pitanje zašto obrazac prijave nije popunio u skladu sa uputstvom za njeno popunjavanje, Šapić je rekao:
„Priznajem da imam utisak da razgovaram sa stručnjacima za popunjavanje obrazaca. Priznajem da ne znam da popunjavam obrasce, eto, nepismen sam. Nepravilno popunjavanje obrazaca nije krivično delo, ako ste u njemu dali adresu.“
„Da li ste vlasnik stana u Trstu od 150 kvadrata nezavisno od nekretnine o kojoj je reč u tekstu?“
„Ne. Taj stan je u okviru te vile.“
„U intervjuu na Televiziji Prva ste rekli da niste prijavili nekretninu od 399 kvadrata?“
„Ma kakva TV Prva! Ne sećam se, neću da se bavim time šta sam izjavio, ne znam šta sam tada rekao. Ono što je ovde bitno i zbog čega sam tužio BIRN je to da su objavili laž.“
Aleksandar Đorđević je u tom trenutku rekao da Šapić priča preglasno i da bi bilo pristojnije da bude tiši.
„Tako pričam. Neću da vičem da ne povredim tvoj nežni sluh“, odgovorio mu je gradonačelnik Beograda.
Kasnije je novinarka Jelena Veljković objasnila da je dosta važan intervju TV Prvoj, u kome je Šapić rekao da je prijavio samo 150 kvadrata, odnosno da nije znao da treba da prijavu celokupnu imovinu.
„Prijavio je samo 150, a ne svih 804 kvadrata koja je kupio”, rekla je Veljković, misleći na kuću, garažu, deo pristupnog puta i šume.
ŠAPIĆ: DA LI JE VAŠ IZVOR ONIŽI ZDEPASTI ČOVEK VELIKE GLAVE?Prema rečima novinara BIRN-a, Šapić je više puta pokazao da ne poznaje njihovu profesiju. Najpre je pitao zašto nisu istraživanje objavili četiri godine ranije, u periodu između kupovine kuće u Trstu i prijavljivanja Agenciji za sprečavanje korupcije. „U to vreme ste imali razloga da posumnjate da nešto krijem.“ Jelena Veljković: „Tada nismo imali informaciju o tome. Objavili smo tekst onda kada smo je dobili.“ Ona je objasnila da su se Agenciji za sprečavanje korupcije obratili nekoliko puta i postavili niz pitanja, među kojima je bilo i da li je dostavljen kupoprodajni ugovor za ove nekretnine, ali nisu dobili jasan odgovor. Šapić: „Zašto ste lagali da nisam poštovao zakon?“ Veljković: „Nismo lagali, sve činjenice i danas stoje. Novinari nisu odgovorni za poluinformacije koje dobijaju od državnih institucija.“ Ona je objasnila da su novinari tek tokom ovog postupka saznali da je Agencija na zahtev suda dostavila dopis u kom se kaže kako je Šapić njima u martu 2019. dostavio sporni kupoprodajni ugovor na italijanskom, dakle mesec dana pošto je pokrenuta vanredna provera imovine. Novinari su nekoliko puta ranije postavljali Agenciji pitanja u vezi sa neprijavljenom vilom u Trstu, ali ona nikom nije konkretno odgovorila. Šapić: „Da li je izvor vaše informacije oniži čovek velike glave, zdepastih, kratkih debelih nogu?“ Aleksandar Đorđević: „Nije, ali time se pokazuje apsolutno nepoznavanje toga kako funkcionišu mediji, što je za javnog funkcionera iznenađujuće, ali je opasno po društvo. Novinar ne mora da odaje izvor svojih informacija.“ Šapićev branilac je insistirao na tome da Veljković odgovori da li je neka državna institucija utvrdila da je Šapić prekršio zakon, želeći da zna da li je takva tvrdnja u tekstu njen lični stav? Novinarka je rekla da mediji ne objavljuju samo odluke koje donose institucije, već i sami istražuju. Branilac je dodao da u tom slučaju u tekstu treba da stoji da postoji sumnja da je zakon prekršen, ali ne i tvrdnje. Branilac optuženih je rekao da posle svega ima utisak da Šapić nije pažljivo pročitao tekst zbog kojeg tuži BIRN, da u tekstu nekoliko pasusa počinje sa „postavlja se pitanje“, a nekoliko puta se napominje kako se „otvaraju brojna pitanja“, te da je uloga medija upravo da ovakva pitanja postavljaju. I da na kraju ostaje činjenica da Agenciji do danas niko nije prijavio nekretninu od 399 kvadrata. Đorđević je na pitanje ko je utvrdio da je Šapić prekršio zakon odgovorio da se i tu radi o nepoznavanju medija i da sve informacije koje BIRN objavljuje prolaze proveru pravnika. On je istakao da za sve što je objavljeno u tekstu postoje dokazi utemeljeni u dokumentima, ugovorima i odgovorima od institucija. |
Čas italijanskog
Prema podacima iz katastra koje BIRN navodi i za koje je koautorka teksta Jelena Veljković tokom suđenja rekla da ima dokaze, Šapić je vlasnik četiri nepokretnosti u ulici Strada Nuova per Opicina.
Prva je pomenuta vila, koja ima 13 soba, druga je garaža, odnosno pomoćna prostorija od 127 kvadrata, četiri kvadrata pristupnog prilaza, koje deli sa još jednim vlasnikom. Četvrta je 6.200 kvadrata šume u okolini kuće, od koje je 4,35 odsto u Šapićevom vlasništvu.
Šapić je tokom suđenja ismejavao to što BIRN ovu nekretninu zove vilom, optužujući ih da rade kako bi tekst bio bombastičan. Imao je i potrebu da ih poduči italijanskom jeziku i objasni im kako „vila“ u stvari znači „kuća“.
Gradonačelnik je uveren da je BIRN tekst objavio samo da bi njega „diskreditovao na najgori način, jer ne postoji gora optužba od toga da neko krši zakon“.
„Kad god bi se posle tog teksta moje ime pojavilo u medijima, pominjalo se to kako sam prekršio zakon.“
„Kako ste se vi zbog toga osećali, kako je vaša okolina reagovala?“, pitala je tužioca Šapića sutkinja Violeta Marjanović.
„Neću da pravim dramu kako sam se zbog toga zatvarao u podrum, kako sam pod krevetom plakao, kako sam pomišljao na samoubistvo da bih pred sudom dočarao duševnu bol, iako bi to za mene bilo korisno na ovom suđenju“, bio je slikovit Šapić.
On je rekao da je to na njega uticalo kao što bi i na svakog čoveka, a posebno na onog ko se bavi javnim poslom. Kada ga neko ovako brutalno optuži, to stvara kod njega vrstu besa i nelagode, koju ostavlja sutkinji da protumači.
Za sebe je rekao da se ponaša „dostojanstveno i muški“.
Šapić ne može na ovakve stvari da ne reaguje, kaže, tužba je njegov način da zaustavi laži.
Patološki lažov
Rekao je da se čuo sa koautorom teksta Aleksandrom Đorđevićem, mada nije siguran da li je to bilo u vezi sa tekstom zbog kojeg ga je tužio. Ispričao je da je sa njim dugo razgovarao i pokušavao da mu objasni.
„Ali to nije vredelo. Više mu se nisam javljao, šta da mu se javljam kad je patološki lažov.“
Đorđević je tokom svog svedočenja rekao da se nije čuo sa Šapićem. Objasnio je kako je gradonačelniku posle objavljivanja poslao poruku u kome mu je nudio da snime o ovoj temi integralni video, koji će biti prikazan bez montaže. Ali mu gradonačelnik nije odgovorio.
Tužena koaturka teksta Jelena Veljković je takođe rekla da je pre objavljivanja pokušavala da dobije Aleksandra Šapića za izjavu telefonom, preko Vajbera, ali se on nije javljao. Poslala mu je i nekoliko poruka, na koje nije odgovorio. Zvala ga je i posle objavljivanja teksta, kada su pisali o reakcijama – opet bez uspeha.
„Da bi nešto moglo da povredi čast i ugled, to mora da bude neistina. Ono što je BIRN objavio je apsolutna istina, potkrepljena činjenicama“, rekla je Veljković.
Ona je objasnila da su ona i Đorđević radili mesec dana na tekstu, da su temi poklonili ono što se zove „dužna novinarska pažnja“, da su proverili sve informacije, da su se obratili svim nadležnim italijanskim i našim institucijama, da su pokušali više puta da dobiju Aleksandra Šapića, više su puta kontaktirali Agenciju za sprečavanje korupcije…
Veljković kaže da su najpre dobili izvod iz italijanskog katastra u vezi sa Šapićevom nekretninom, pa su onda proveravali verodostojnost te informacije u zemljišnim knjigama za grad Trst. Tu su dobili kupoprodajni ugovor o kupovini četiri nepokretnosti u Opičini pored Trsta.
Angažovali su ovlašćenog prevodioca za italijanski jezik, koji je preveo ugovor na srpski, advokata koji je ekspert u oblasti kupovine nekretnina. Zamolili su kolege iz tršćanskog lista Il Pikolo da izađu na teren i provere da li Šapić poseduje te nekretnine.
Oni su došli do ulaza u kompleks u kome je i Šapićeva kuća, nisu mogli da dođu do nje, ali su slikali pločicu sa njegovim imenom na interfonu (Šapić, kasnije: „Pogodila me je topla ljudska priča o pločicama na interfonu“). Zvonili su, ali im se niko nije javio.
Angažovali su čak i sudskog veštaka grafologa, koji je utvrdio da su potpisi na kupoprodajnom ugovoru i javno dostupni Šapićevi potpisi isti.
Nemušti odgovori Agencije
Ona je rekla da se BIRN niz godina bavi ovakvim temama i ima veliko iskustvo u komunikaciji sa institucijama, pa je znala da Agencija neće odgovoriti na pitanja o ovoj nekretnini zbog odavanja privatnih podataka.
Zato je Agenciju pitala da li su sva dokumenta u vezi sa nekretninama koje poseduje Šapić javno dostupna na portalu Agencije. Odgovoreno joj je da su svi izveštaji koje im je on dostavio obrađeni i objavljeni na javno dostupnom registru.
„Iz ovog odgovora je jasno da Aleksandar Šapić nije prijavio Agenciji nekretninu u Trstu zato što se nijedna kvadratura koja se tamo pominje nije poklopila sa kvadraturom vile u Trstu“, rekla je Veljković.
Šapiću je objasnila da pominjanje „vile“ nije senzacionalizam, jer se ona tako vodi u katastru.
Ona smatra da je važan intervju koji je Šapić dao TV Prvoj, jer je, kako kaže, tada rekao da je prijavio stan od 150 kvadrata i da nije znao da treba da prijavi ukupnu površinu za četiri nepokretnosti.
Veljković kaže da se u kupoprodajnom ugovoru, kao ni u izvodu iz italijanskog katastra, koje je BIRN objavio, nigde ne pominje 150 kvadrata, nego 399 kvadrata bruto.
Suđenje će se nastaviti 23. januara.
Tekst prenet sa portala Cenzolovka.
Autor: Perica Gunjić