Ovo je školski primer cenzure, uz primenu svih poznatih taktika pritiska, koje stvaraju i podstiču neprijateljsko okruženje za profesionalne novinare i medijske radnike.
Sloboda medija je pod udarom, ali EU uglavnom ćuti. Zbog čega? Zbog dogovora koje treba postići, stabilnosti koju treba očuvati? Po koju cenu?
U međuvremenu, Srbija je zabeležila najniži broj poena u 23-godišnjoj istoriji Svetskog indeksa slobode medija.
„Sloboda medija u vanrednom stanju“, zaključuje se u najnovijem izveštaju Media Freedom Rapid Response (MFRR), koji donosi uznemirujuće podatke o pogoršanju stanja medijskih sloboda u Srbiji.
Zastrašujući podaci
Podaci su šokantni. U zemlji u kojoj još uvek vlada potpuna nekažnjivost za ubistva troje istaknutih novinara u periodu od 1994. do 2001. godine, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je od početka 2025. godine zabeležilo 123 incidenta protiv novinara – među njima 15 fizičkih napada, 71 pritisak i 34 verbalne pretnje.
Najnoviji napadi dogodili su se tokom mitinga Srpske napredne stranke (SNS) u Nišu 17. maja. Dopisnik australijskog SBS radija Nikola Doderović priveden je dok je izveštavao i zadržan na ispitivanju više od sat i po pre nego što je pušten.
Napadnuta je i novinarka Južnih vesti Tamara Radovanović. Umesto da uklone napadača, pripadnici policije su sklonili nju, sprečivši je da nastavi da izveštava.
„Na snimku se jasno vidi napadač, a činjenica da mu policija nije prišla, identifikovala ga i privela, već je sprečila novinarku da obavlja svoj posao, pokazuje da je postalo pravilo da su nasilnici zaštićeniji od žrtava“, rekao je Veran Matić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM). „Samo u poslednjih šest meseci bilo je više od 20 fizičkih napada na novinare. Nijedan nije pravno sankcionisan. To samo ohrabruje napadače.“
Dok je izveštavao sa javnog događaja u organizaciji SNS-a u selu kod Kosjerića 16. maja, snimatelj televizije N1 Marjan Vučetić napadnut je s leđa, zadobio je udarce u leđa i vrat, a zatim je fizički izbačen iz šatora u kojem se događaj održavao. Tom prilikom je prisutan bio i predsednik SNS-a Miloš Vučević, ali organizator događaja, SNS, nije reagovao da zaustavi napad na snimatelja.
Istog dana, fotoreporter Gavrilo Andrić priveden je od strane policije dok je izveštavao sa građanskog protesta ispred suda u Novom Sadu. Iako je pušten nakon dva sata, onemogućeno mu je da radi i dokumentuje događaje.
Komentarišući ovaj poslednji slučaj, Matić je za IPI izjavio: „Oduzimanje slobode medijskim radnicima najdirektnije govori o nameri da se javnosti onemogući da bude informisana o događajima koji je najviše pogađaju. Objektivne i pravovremene informacije su jedino svetlo u tami dezinformacija.“
Dana 7. maja, ubrzo nakon Svetskog dana slobode medija, glavna urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević imala je problem dok je snimala provladine demonstrante u Pionirskom parku, nasuprot zgradi Narodne skupštine. Mladić joj je prišao na konfrontirajući način, agresivno je ispitivao zašto snima. Tokom obeležavanja Praznika rada, novinar televizije Insajder Stefan Miljuš napadnut je dok je izveštavao sa događaja u organizaciji SNS-a.
„Ovo je prava eskalacija i može se nazvati svojevrsnim ratom protiv novinara“, zaključuje Matić.
Napadi na medije nastavljaju se šest meseci nakon što je tragedija prvi put paralisala Srbiju. U Novom Sadu, drugom najvećem gradu u zemlji, na nedavno renoviranoj i ponovo otvorenoj železničkoj stanici, srušila se nadstrešnica i ubila 16 ljudi. Nevoljnost vlasti da preuzmu odgovornost izazvala je mlade akademce i đake da reaguju. Blokade i protesti su izbili širom zemlje pozivajući na akciju protiv kriminala i korupcije.
Vlada je odgovorila optužbama i klevetama protiv demonstranata, kao i nasiljem provokatora i maskiranih huligana u pokušaju da okalja mirne demonstracije. Visoki zvaničnici su uzvratili nizom napada u prorežimskim medijima, nazivajući studente izdajnicima i stranim agentima.
Vlada je takođe organizovala „kontrademonstracije“, koje su podržali bivši pripadnici ozloglašene i raspuštene Jedinice za specijalne operacije, poznate kao „Crvene beretke“, čiji su bivši pripadnici osuđeni za ubistvo bivšeg premijera Zorana Đinđića 2003. godine.
Novinari pod pretnjama zbog izveštavanja o navodnom korišćenju zvučnog oružja
Na najvećem protestu u srpskoj istoriji 15. marta, tokom 16-minutnog bdenja u tišini, među studentskim demonstrantima je odjeknuo zvuk, koji je doveo do stampeda i izazvao paniku. Građani su preplavili bolnice tražeći pomoć. Nekoliko nevladinih organizacija sastavilo je dosije sa 3032 svedočanstva, koja podržavaju tvrdnju da je zvučno oružje korišćeno protiv mirnih demonstranata.
Već neviđena i duboko alarmantna represija postala je još gora. Srpska vlada je svedočenja označila kao širenje dezinformacija, a ministarka pravde pozvalao je tužioce da deluju protiv onih koji „objavljuju dezinformacije i namerno izazivaju paniku među građanima“.
Dok je delegacija MFRR-a napuštala Srbiju 9. aprila, kolumnista portala Peščanik Dejan Ilić pritvoren je, a kasnije pušten zbog javnog izražavanja svog mišljenja kada je upitan o mogućnosti prelazne vlade kao rešenja.
Predsednik Vučić je zloslutno izjavio da će „lično podneti krivičnu prijavu protiv tužioca koji je odbio da uhapsi novinare“.
Beloruski scenario
„Brzo se krećemo ka scenariju Belorusije“, često komentarišu medijski profesionalci i stručnjaci. U srpskim terminima, to znači da smo se vratili u krvavi period 1990-ih.
U pejzažu zarobljavanja medija i visokog nivoa političkog uticaja na medije, glavni podržavaoci režimskog aparata su propagandne mašine, TV stanice sa nacionalnim licencama za emitovanje, koje su se godinama specijalizovale za kampanje zastrašivanja istraživačkih novinara koji činjenično kritikuju vladu. TV emisije, čiji redovni gosti uključuju osobe osuđene za ratne zločine i simpatizere bivšeg predsednika Srbije, Slobodana Miloševića, koji je zemlju vodio u regionalne ratove 1990-ih.
Licence za emitovanje izdaje i programe prati Regulatorno telo za elektronske medije (REM), nadzorno telo vlade i noćna mora za profesionalne medije.
Čak su i zakoni koji su imali za cilj da profesionalizuju duboko stranački i provladin Savet REM-a propali. Tokom novogodišnjih prazničnih nedelja, vlada je pokušala da progura svoje kandidate kršeći zakon, ali simulirajući demokratski proces u Skupštini Srbije.
Blokade RTS-a
Kao rezultat dvonedeljnih intenzivnih, ali iscrpljujućih studentskih blokada zgrade RTS-a, koji su zahtevali novi raspis za izbor Saveta REM-a – vlada je pristupila 28. aprila.
Saša Mirković, koji je ranije povukao svoju kandidaturu zbog proceduralnih nezakonitosti vlasti, rekao je za IPI da je skeptičan u pogledu toga da li se isplati ponovo učestvovati:
„Da budem potpuno iskren, ovo je Pirova pobeda. Prema ponašanju većine poslanika, onome što su rekli na sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje gde je objavljen novi konkurs, jasno se videlo da nema ni najmanje želje da taj proces ide u pravcu izbora kompetentnih i nezavisnih stručnjaka koji će donositi odluke u interesu javnosti u Savetu REM-a.“
Mirković nije jedini koji smatra da je ovo bio potez vlasti uoči dolaska Marte Kos, evropske komesarke za proširenje, u Beograd 30. aprila, kako bi se stvorio privid dobre volje i konstruktivnih namera. Ali, na kraju, on očekuje da će odluka o ponovnom izboru vladinih pristalica biti usvojena bez obzira na to.
Javnom emiteru RTS, koji su stručnjaci za slobodu medija dugo smatrali državno kontrolisanim emiterom, mesecima je trebalo da objavi jedan izveštaj o protestima, a zatim je studente nazvao „nacistima“.
Neki radnici RTS-a, preko svoje neformalne grupe Naš protest, pridružili su se studentskim blokadama zahtevajući ostavke svih urednika i novinara koji nisu poštovali medijske zakone i Kodeks novinara, istinito izveštavanje i nezavisan rad. Zahtevali su hitnu promenu uređivačke politike.
Juronjuz Srbija je potom izdao nepotpisano saopštenje za javnost u kojem je osuđivao proteste ispred sedišta RTS-a, koristeći jezik poput „mučenje“, „logori“, „progon“ i „ulična pravda“. Svi prorežimski tabloidi podržali su poziv Juronjuz Srbija, a predsednica Skupštine Republike Srbije im se zahvalila.
Čak 78 novinara i medijskih radnika Juronjuz Srbija se potom javno distanciralo od nepotpisanog saopštenja za javnost. Juronjuz Srbija je počeo sa emitovanjem programa 2021. godine i prvi je informativni kanal koji je u stopostotnom vlasništvu podružnice državnog Telekoma Srbije, telekomunikacionog giganta na čijem čelu su vladini lojalisti.
Pritisci i uznemiravanje novinara se nastavljaju nesmanjenom brzinom. Evropska federacija novinara (EFJ) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) nedavno su izrazili „duboku zabrinutost zbog ozbiljnog pritiska i kršenja profesionalnih standarda kojima su novinari i medijski radnici u Juronjuz Srbija izloženi mesecima“.
U širem smislu, Telekom se godinama bori protiv privatne kablovske mreže SBB na srpskom kablovskom tržištu. Nedavno su kablovska mreža i paket kanala SBB prodati kompaniji PPF Telekom, koja je zatim odmah prodala paket kanala Telekomu Srbija, koji je zauzvrat izbacio TV kanale N1 i Nova iz paketa kablovskih kanala Junajted Medija Grupe. Ovo dodatno ograničava dostupnost nezavisnog televizijskog izveštavanja u Srbiji.
Takođe, po prvi put u 121-godišnjoj istoriji srpskog štampanog dnevnika Politika, dve važne uredničke pozicije će biti ukinute, a dve urednice će biti otpuštene.
Urednica vikend izdanja „Politike“, Sandra Gucijan, i urednica za pravosuđe Dorotea Čarnić, biće otpuštene od 20. maja. Dve urednice su izrazile podršku studentskim protestima na svojim privatnim nalozima na društvenim mrežama i očigledno je da su to politički motivisane disciplinske mere i upozorenje njihovim kolegama.
Oba iskusna urednika, Gucijan i Čarnić, nisu dobili nikakvo pisano upozorenje već samo usmenu izjavu da je sadašnji vlasnik Politike, Boban Rajić, bliski saradnik vladajuće stranke SNS, odlučio da njihove pozicije više nisu potrebne.
Pretnje špijunskim softverom se nastavljaju
Ovi slučajevi fizičkog nasilja i institucionalnog pritiska su samo fragmenti šireg slomljenog ogledala srpske medijske stvarnosti. Pored fizičkih pretnji, novinari se suočavaju i sa pretnjama po svoju digitalnu bezbednost.
U decembru 2024. godine, Amnesti internešenel je objavio izveštaj koji dokumentuje nadzor aktivista i novinara od strane državnog bezbednosnog aparata koristeći forenzički softver Cellebrite.
„Bezbednosni stručnjaci iz kompanije Google potvrdili su naše nalaze i otkrili još jedan značajan broj uređaja koji su bili zaraženi“, rekla je Jelena Sesar, istraživačica za Balkan i Evropsku uniju u Amnesti internešenelu.
Uprkos žestokom poricanju srpske vlade, Cellebrite je ranije ove godine obustavio upotrebu svog softvera od strane srpskih vlasti. Nelegalni nadzor se nastavio.
Najnovija istraga Amnesti internešenela, objavljena u martu, otkrila je da su dve novinarke iz Balkanske istraživačke mreže (BIRN), nagrađivane srpske mreže istraživačkih novinara, bile meta špijunskog softvera Pegazus kompanije NSO Grup. Forenzičko testiranje je pokazalo kako su dve novinarke – od kojih je jedna Jelena Veljković – 14. februara primile poruke koje su sadržale lažne linkove, koji bi, ako bi se kliknuli na njih, zarazili telefon Pegazusom.
Upotreba špijunskog softvera za ciljanje istraživačkih novinara u Srbiji je zabranjena kao krivično delo prema Krivičnom zakoniku zemlje.
Pogoršanje klime
Kako se državna represija nad protestima koje predvode studenti nastavlja, napadi i pretnje medijima se nastavljaju u Srbiji, uz sve veću nestabilnost.
Proizvoljna hapšenja novinara postaju zabrinjavajuće uobičajena pojava. Pristalice vladajuće političke stranke nekažnjeno nasilno napadaju medijske radnike. Urednici koji se zalažu za reformsku agendu protesta bivaju otpušteni. Otvorena cenzura se nastavlja.
Umesto da se smanjuju, ove pretnje nastavljaju da se povećavaju, a sloboda medija u Srbiji ostaje u stanju slobodnog pada, sa zabrinjavajućim implikacijama po srpsku demokratiju i njen potencijalni pristup EU.
Bez solidarnosti i podrške, sloboda štampe i nezavisno novinarstvo u Srbiji suočavaju se sa brisanjem.
Ovaj tekst je deo serijala koji objavljuje IPI, a koji pišu stručni gosti iz cele Evrope o različitim pretnjama koje ugrožavaju slobodu medija i nezavisno novinarstvo. Ovaj članak fokusira se na nedavni porast pritisaka i nasilja nad novinarima u Srbiji usled reakcije vlasti na proteste koje predvode studenti širom zemlje. Stavovi autora ne odražavaju nužno stavove IPI-ja.
Tekst preveden i prenet sa portala IPI.