Praktično ne postoji organ vlasti čiji predstavnici nisu bili uključeni u targetiranje novinara: od poslanika SNS-a, koji apsolutno prednjače u napadima tokom skupštinskih rasprava i na svojim nalozima na društvenim mrežama, preko rukovodstva parlamenta i ministara u Vladi, pa sve do predsednika Republike. U ovim napadima su tokom prethodnih šest meseci učestvovala najmanje 64 zvaničnika.
Insekti, lažovi, narkomani, neljudi, teroristi, fašisti, nacisti, izdajnici, ludaci - samo su neki od epiteta kojima su državni zvaničnici nazivali novinare.
Dominantni narativi u verbalnim napadima predstavljali su diskreditaciju medija i novinara na račun njihove profesionalnosti, nezavisnosti i etičnosti, zatim dehumanizaciju, uvrede, etiketiranje novinara kao izdajnika i plaćenika, pa i upoređivanje sa fašistima.
Posebno opasni narativi tokom prethodnih šest meseci odnosili su se na kriminalizaciju medija i novinara, u okviru koje su zvaničnici optuživali pojedine redakcije da podstiču na najteža krivična dela, na nasilnu smenu vlasti i krvoproliće na ulicama, pa čak i da pripremaju medijski teren za ubistvo Vučića. Paralelno sa širenjem takvih optužbi bilo je i poziva tužilaštvu da ih procesuira.
Apsolutni šampion u broju napada, Nebojša Bakarec, najmanje 214 puta je vređao, optuživao i diskreditovao medije. Nazivao je N1 i Novu S „šugavima”, „zlotvorima”, „bednicima”, „antisrpskim trovačnicama”, „nacistima”, „medijskim đubretom”, list Danas „toaletoidom”, novinare RTS-a „smradovima”. Nije birao ni reči ni emotikone, a svoje uvrede je ponavljao na Instagramu, Tviteru, u kolumnama za Informer, u tekstovima na svom sajtu, u TV gostovanjima.
Bakarec je u septembru čak optužio zaposlene na N1 za pokušaj ubistva. „TV N1 počeo da ubija! Vozilo TV N1 namerno udarilo policajca na motoru”, napisao je Bakarec.
Radilo se, međutim, o tome da je vozač ove televizije pri polukružnom okretanju na ulici oborio policajca na motoru, što pokazuje i snimak uličnih kamera. Redakcija je u saopštenju izrazila žaljenje zbog incidenta i poželela policajcu brz oporavak.
Za njim sledi Vladimir Đukanović sa 114 verbalnih napada tokom prethodnih šest meseci, i sličnim vokabularom, doduše malo pristojnijim. Šta se sve od njega moglo čuti?
„Šolakove medijske trovačnice”, „KRIK, prenosilac tekstova zapadnih agentura”, „ogavni komunistički RTS”. Urednik Danasa je „nesrećni Draža Petrović, nekada vatreni četnik, a danas ANTIFA početnik”, novinarka N1 Ana Novaković je „lažni novinar”, a jedan tekst Snežane Čongradin u listu Danas, smatrao je Đukanović u oktobru, „trebalo bi da analizira psihijatar”. Sugerisao je da novinarka treba da bude hospitalizovana na psihijatriji.
Iako su uvrede bile najčešće zastupljene, nešto ređe ali potencijalno opasnije su bile optužbe da su kritički orijentisani mediji zapravo ispostave stranih službi i da rade na svrgavanju vlasti. Takva kriminalizacija je u nekoliko navrata došla i od najmoćnijih ljudi u državi - od predsednika Aleksandra Vučića i predsednice parlamenta Ane Brnabić. Njih dvoje su verbalno napali medije ukupno 178 puta, u proseku skoro svaki dan.
Aleksandar Vučić je medije i novinare targetirao najmanje 105 puta u svojim izjavama i gostovanjima, na Instagramu ili konferencijama za medije. Premda je njegov jezik formalno dosta blaži, poruke su slične. Vučićev jezik je ciničniji, pa on često govori o „pojedinim medijima”; „Šolakovim” „liberalno-anarhističkim”, „lažnim”, „okupacionim”, „kriminalnim” medijima.
Sa pozicije de facto najveće moći u državi, predsednik je u više navrata optuživao medije za rušenje ustavnog poretka.
„N1 i Nova S imaju agendu rušenja države”, izjavio je Vučić, da bi drugom prilikom, u septembru, čak tražio od tužilaštva da procesuira nepodobne, uz pretnju da će se u suprotnom vlast obračunati s pravosuđem.
„Ja imam pitanje za naše tužioce - dokle će da se prave naivni i da ne vide šta je to što rade pojedine medijske platforme koje direktno pozivaju na linč i obračun sa državnim organima. Moram da kažem da čekam reakciju tužilaštva. Ne bude li je, mi ćemo morati da preduzimamo ozbiljnije mere na nivou države i po pitanju tužilaštva i po pitanju pravosuđa”, rekao je Vučić.
Slično je govorila i predsednica parlamenta Ana Brnabić, koja je „blokadere” i „blokaderske Šolakove medije” optužila „za nerede i razbijene glave” na protestima. U oktobru ih je nazvala „ekstremistima” koji zagovaraju nasilnu smenu vlasti i, po ugledu na Vučića, pozvala tužilaštvo da reaguje.
„Oni pozive na nasilje na ulicama zagovaraju isključivo zato što je to u poslovnom interesu čoveka koji ih plaća - Dragana Šolaka”, rekla je predsednica Parlamenta. „Nakon ovako ogoljenih poziva na nasilje i nasilno rušenje ustavnog poretka, gde je tužilaštvo, gde su institucije?”
Ruku pod ruku s takvim epitetima, ostali državni zvaničnici upućuju optužbe da kritički orijentisani mediji zapravo rade kao ispostave stranih službi, da truju građane lažima i da rade na svrgavanju vlasti.
Istraživači Fondacije zabeležili su najmanje 97 napada koji su došli od poslanika SNS-a Milenka Jovanova, najmanje 73 napada od strane predsednice Skupštine Ane Brnabić, a prvi čovek SNS-a Miloš Vučević je medije napao 51 put. U ovim napadima učestvovala su najmanje 64 zvaničnika.
N1 je direktno targetiran najmanje 220 puta, a Nova i Nova S najmanje 130 puta i to su mediji koji su gotovo svakodnevno napadani. Osim stalnih, postoje i česte mete: Danas, Radar, Vreme i RTS, dok se drugi mediji napadaju sporadično: KRIK, CINS, KTV Zrenjanin itd.
Nisu samo mediji na udaru, već i individualni novinari, a ime novinarke N1 Žakline Tatalović su funkcioneri najčešće provlačili kroz blato pre svega na svojim društvenim mrežama, diskreditujući njen rad. Uvrede su upućivane i Dinku Gruhonjiću, novinarki Sanji Eker i Slobodanu Georgievu. Zabeležili smo najmanje četrdeset targetiranih novinara i medijskih radnika, a velika većina njih radi upravo u redakcijama N1, Nove, Nove S, Danasa, Radara, Vremena: Ana Novaković, Danica Vučenić, Draža Petrović, Filip Švarm, Igor Božić, Jelena Obućina, Marina Fratucan, Mladen Savatović, Nikola Radišić, Zoran Kesić, Vuk Cvijić, Željko Veljković i drugi.
Treba napomenuti i da broj od 834 verbalna napada predstavlja minimum do kog smo došli primenom unapred definisane metodologije koja je ograničena postojećim resursima. Ukupan broj svih napada daleko premašuje ovu cifru. Monitoring je obuhvatio ograničen uzorak medija i aktera: zvanične naloge na mrežama i gostovanja funkcionera koji su se izdvojili po učestalom targetiranju novinara, skupštinska zasedanja, i portale tabloida Informer, Alo i Telegraf.