Zastrašivanje

Objavljeno: 04.08.2022.

Državni zvaničnici bez skrupula vređaju novinare, markiraju ih kao „državne neprijatelje“ ili „izdajnike“, ohrabruju pa i koordiniraju kampanje blaćenja, uznemiravanja i pretnji.

Rodoljub Šabić (foto: Medija centar Beograd) Rodoljub Šabić (foto: Medija centar Beograd)

Ti si lažov i odgovaraćeš za svaku laž koju si napisao i izgovorio, u očima ti se vidi strah.
Ružna, ničim nepotkrepljena insinuacija Vladimira Đukanovića, istaknutog predstavnika vladajućeg SNS-a nije poruka samo „adresatu“ Vuku Cvijiću, novinaru NIN-a, već svim novinarima koji se usuđuju da pišu o kriminalu, korupciji, zloupotrebama, vezama i sakrivanju veza pripadnika političke elite sa organizovanim kriminalom. A ono „vidim ti strah u očima“, makar i u formi mangupske, uličarske fraze, jeste - pretnja.

Vuk Cvijić je prvorazredan profesionalac, dobitnik prestižnih priznanja, autor brojnih dokumentovanih tekstova o mnogim osetljivim temama. Hrabar, čvrst čovek koji je već uspešno podnosio i potencijalno mnogo opasnije pritiske, pa nije nimalo verovatno da ga ovo može zastrašiti. Zna to i Đukanović, ali, nažalost ne bez osnova, računa na mogućnost da njegove reči zastraše bar neke od Cvijićevih manje čvrstih kolega.

Živimo u podeljenom, antagonizovanom društvu čija vlast ne podnosi odgovorno novinarstvo i slobodne medije i nastoji da ih potkopa i onemogući ne birajući sredstva. Zloupotrebom sistema raspolaganja javnim sredstvima favorizuje provladine medije obezbeđujući im veliku finansijsku podršku, a nezavisnim medijima uskraćuje i onu preko potrebnu. Otvoreno diskriminiše medije, sa nekim ne komunicira, čak ne dozvoljava da prisustvuju važnim javnim događajima. Regulatorno telo za elektronske medije je politizovala i ono koristi svoja ovlašćenja isključivo u njenom interesu.

Konsekvence doživljaja nezavisnih novinara i medija kao neprijatelja su primeri policijske brutalnosti prema novinarima: hapšenja zbog objektivnog izveštavanja; maltretiranja od strane nepoznatih likova, a u prisustvu policije koja ih ne štiti; zasipanja celog grada poternicama s likom novinarke, pa i događaji koji asociraju na akcije Kju-kluks klana - noćno paljenje kuće nad glavom novinara Milana Jovanovića.

Godinama nisu retkost ni slučajevi u kojima državni zvaničnici bez skrupula vređaju novinare, markiraju ih kao „državne neprijatelje“ ili „izdajnike“, ohrabruju pa i koordiniraju kampanje blaćenja, uznemiravanja, pretnji. Ali Đukanovićev slučaj je vredan pažnje jer i bez njegove volje podseća na jadno stanje u još jednoj za život društva izuzetno bitnoj oblasti.

Kakvu to odgovornost novinaru stavlja u izgled?

Po svemu sudeći nekakvu odgovornost pred sudom. Što neizbežno podseća na poslednjih godina pokrenutu lavinu tzv. SLAP tužbi, sudskih sporova čiji jedini cilj je suzbijanje slobode govora i slobode medija. Enormnim tužbenim zahtevima i zavisnim visokim troškovima uznemiravaju se i zastrašuju novinari i mediji i preusmerava pažnja sa pitanja bitnih za javnost. Sa stanovišta slobode govora evidentna nespremnost zakonodavne i pravosudne vlasti da na adekvatan način na ovo reaguju objektivno je zastrašujuća.

Osim što generalno deli animozitet vlasti prema nezavisnom novinarstvu, Đukanović evidentno ima i specifičan problem ne samo sa Cvijićem već sa svakim ko argumentovano dovodi u pitanje njegovu „koncepciju“ odbrane u famoznom, skandaloznom slučaju Jovanjica.

Kad je prihvatio odbranu bio je predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i član Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva. Već to je, po nekima, otvaralo pitanje sukoba interesa. Ali ako to nije otvorilo, njegovo kasnije ponašanje jeste, na dramatičan način. Osnovna, zakonom utvrđena funkcija tela kojih je član je da obezbeđuju samostalnost tužilaštva i nezavisnost sudova. U slučaju Jovanjica tužilaštvo je podiglo optužnicu, sud je kontrolisao optužnicu, ona je stala na pravnu snagu. A glavna teza odbrane je da je slučaj „izmišljen“, da je reč o konstruisanoj aferi. Da član DVT i VSS uz snažnu orkestriranu podršku provladinih medija bukvalno ismeva samostalnost, nezavisnost, stručnost čak i elementarno poštenje tužilaštva i suda, nešto je bez presedana. I nespremnost pravosuđa da na takav atak reaguje deluje zastrašujuće.

Ima u društvenom i normativnom okruženju još dosta toga što može delovati zastrašujuće, vlast s tim ozbiljno računa. Ali novinari i građani, zbog značaja slobode izražavanja i slobode medija, ne smeju podleći zastrašivanju. Moraju mu se uspešno suprotstaviti.

Tekst je prenet iz nedeljnika NIN.

Autor: Rodoljub Šabić

Primer obrasca

Krivična prijava - obrazac Privatna tužba - obrazac Tužba - obrazac