Uprkos tome što i domaća i međunarodna javnost gotovo četvrt veka zahteva da se ovaj zločin rasvetli i njegovi počinioci pravedno kazne, petočlano sudsko veće Apelacionog suda je pokazalo da su im od dokaza i zakona važnija zaštita predstavnika države ogrezlim u zločinima i zaštita tajne službe koja je toliko puta pokazala da joj ljudski život ništa ne znači.
Članovi apelacionog sudskog veća koji su doneli presudu koja će zauvek ostati na savesti pravosuđa i srpskog društva su Nada Hadži Perić, Vesna Petrović, Dragan Ćesarević, Marko Jocić i Dušanka Đorđević.
Njihova odluka je samo finale sramotnog procesa koji je trajao skoro devet godina i koji je obilovao čudnim odlukama sudskih veća, prvostepenim presudama pisanim tako da moraju da budu oborene, zastrašivanjem ključnih svedoka i njihovih porodica, odbijanjem da se kao svedoci pozovu oni koji su najviše znali o ovom slučaju. Ova presuda predstavlja trijumf kriminalizovanih delova tajne službe, odgovorne za brojne zločine, i svedoči da oni nikada neće biti rasvetljeni i da će oni koji su ubijali i dalje uticati na institucije ove države.
Država koja ne kažnjava ubice nema budućnost. Ovakvom odlukom u Srbiji je vladavina zakona dovedena u pitanje, demokratski procesi zaustavljeni, sloboda govora suspendovana. Zemlja se priključuje najmračnijim državama u kojima je moguće nekažnjeno ubiti zbog javno izrečene kritike.
Još jednom podsećamo da su oslobođeni oni koji su ubili novinara koga je tajna služba prisluškivala i pratila pre samog zločina, čije je ubistvo najavljeno na državnoj televiziji, sa kim su se obračunavali najviši državni zvaničnici, o kome su u državnim medijima plasirane monstruozne laži, čiju je je imovinu država uništila, a njegove saradnike proganjala.
Presuda Apelacionog suda ovakav zločinački sistem potpuno legitimizuje i vraća na veliku scenu devedesete godine prošlog veka.
Tekst prenet sa portala Slavko Ćuruvija fondacije.
Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinaraDanas je veoma tužan dan kada je reč o nekažnjivosti ubistava novinara, u Srbiji, Evropi i svetu. Posle skoro 25 godina od ubistva Slavka Ćuruvije, deset godina od početka suđenja, dve prvostepene osuđujuće presude na ukupno 100 godina zatvora za optužene, stigla je oslobađajuća presuda, koja je konačna kada je reč o do sada optuženim licima. Od aprila prošle godine pronose se informacije da je posle otvorenog zasedanja Apelacionog veća doneta oslobađajuća presuda. Neobjašnjivo je da se devet meseci piše otpravak presude. Nemam odgovore na brojna pitanja koja mogu da se postave kada je reč o ovoj konačnoj presudi. Nadam se da će tužilaštvo uputiti zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom slučaju, ali odluka Vrhovnog suda neće imati implikacije po ovu presudu. Ovo je veliki poraz za društvo u Srbiji i za političku rešenost da se kazni nasilje nad novinarima. I pored činjenice da se ta politička volja pokazala kroz osnivanje Komisije za istraživanje ubistava novinara, i efikasnog istražnog rada i podizanja optužnice, ogroman trud je izbrisan odlukom sudija koji očigledno nisu shvatili svoju istorijsku ulogu. Poruke ove presude su jasne: oni koji ugrožavaju bezbednost novinara i ubijaju novinare mogu računati i dalje na to da skoro da ne postoji šansa da budu osuđeni. Ta poruka je danas posebno dramatična kada vidimo dramatičnu situaciju u kojoj se nalaze novinari u Srbiji, i širom sveta. Ne smemo da zaboravimo i jučerašnju odluku Tužilaštva za organizovani kriminal kojom je odbijen predlog Komisije za istraživanje ubistava novinara i radne grupe MUP da preuzme slučaj ubistva novinara Milana Pantića. Tek kada dobijemo otpravak presude, biće više mogućnosti za komentarisanje ove odluke Apelacionog veća. |