Prošle godine, imali smo jednu relokaciju novinara na sigurno van zemlje, jednu intervenciju vezanu za poboljšanje bezbednosti stana u kojem boravi jedan novinar, a ove godine imamo već u dva slučaja angažovano privatno obezbeđenje, pošto još uvek nije završena bezbednosna procena koju pravi MUP. U dva predmeta, doneta je prvostepena ili konačna sudska odluka protiv počinioca, u 17 predmeta podnet je zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, u jednom predmetu u toku je sprovođenje dokaznih radnji i u dva predmeta doneto je rešenje o odbačaju prijave.
Ovi podaci saopšteni su na sednici Stalne radne grupe za bezbednost novinara, koja je u organizaciji ANEM-a održana u Novom Sadu, jer je upravo u ovom gradu bilo najviše ugrožavanja bezbednosti novinara. Pretnje ne prestaju, a nedostatak efikasne zaštite dodatno uznemirava novinarsku zajednicu. U slučaju fizičkog izbacivanja novinarke IN Medija Verice Marinčić iz zgrade opštine Inđija, nadležna tužiteljka OJT iz Stare Pazove i kontakt tačka, rekla je da je tražila dodatne informacije od policije. Verica je, u vrlo emotivnom govoru, posvedočila o stalnom osećaju ugrožene bezbednosti jer od četiri do sada prijavljena slučaja, samo jedan je završio osuđujućom presudom. Pored direktnih pretnji i nasrtaja, sada joj se preti da će ostati bez zemlje u Krčedinu, a majčin grob su oskrnavili više puta, prskajući ga autolakom.
Suze nemoći bile su prisutne i u svedočenju novinarke Gordane Momčilović Ilić, kojoj je prećeno dok je obavljala svoj posao, a potom posle prijave u policiji i tužilaštvu, krenuli su novi napadi na društvenim mrežama. Kada sam shvatila ko je osoba koja mi preti, ograničila sam svoje kretanje i tako tri nedelje nisam videla unuka, kako porodicu ne bih izložila opasnosti.
Veran Matić je naveo da je „Dinko Gruhonjić od 2016. godine, od kada se vodi evidencija VJT, prijavio jedanaest slučajeva pretnji i drugih ugrožavanja bezbednosti, od kojih je samo jedan pravosnažno rešen i to je duga istorija nekažnjivosti pretnji koja je vodila eskalaciji napada koju danas doživljava. Događaji iz marta meseca govore o usavršenom mehanizmu po kojem se vrši priprema terena, vađenjem nastupa na konferenciji od pre godinu dana, vrši se montiranje iskaza, a potom servira falsifikat kao istina putem društvenih mreža. Kreće osuda i hajka na društvenim mrežama, od strane političara, po tabloidima i ponovo na društvenim mrežama kreću grozne pretnje, uvrede, diskreditacije, presretanja i pretnje na ulici, a novinaru se ostavljaju poruke u vidu pretećih grafita ispred stana, kako bi se postigao maksimum uznemiravanja cele porodice. I mi kao mehanizam reagujemo kada se događaji realizuju, ali moramo pronaći mehanizam za prevenciju, tj. da zaustavimo ovaj proces na samom početku, onda kada se kreće u hajku i targetiranje”.
Ana Lalić je rekla da je „dobila preko 1200 pretnji i da je Tužilaštvo za Visokotehnološki kriminal brzo i efikasno reagovalo, što je ohrabrujuće, ali, navela je, hapšenje je dodatno multiplikovalo broj pretnji, kao svojevrsni začarani krug. Svaka treća pretnja je da nas treba silovati ili kako bi nas neko silovao i to je dodatna trauma, ne samo nama, već i našim partnerima, deci i zaključila je da bi trebalo uticati na senzibilitet sudstva kako bi donosili brže i rigoroznije kaznene sankcije”.
Za Dinka Gruhonjića, u pitanju je „najgora kampanja u karijeri: pored navedenih pretnji, vređaju me i prete na ulici dok šetam gradom sa porodicom, maloletnom ćerkom. Nisu mi problem „tastatura ratnici”, problem su slobodni strelci-manijaci, za koje ne možemo da predvidimo šta mogu da urade meni i mojoj porodici, kolegama, studentima. Nespokojnim me čini pređena granica. Moram da naglasim da je pokazana fantastična novinarska solidarnost koja je za primer i u Srbiji, ali i regionu i Evropi, kao i velika akademska solidarnost. Osećam se loše jer sam 15 dana za redom vest dana, a nema sudskog epiloga.”
Ksenija Pavkov govorila je o pretnjama koje su postavljane i grupi na Telegram kanalu koji broj oko 80.000 članova. „Prvi talas pretnji i uvreda sam prijavila, a novi talas je krenuo sa portala NS uživo, tokom blokade fakulteta, kada je konstruisana i objavljena lažna vest u vezi mog statusa na fakultetu, gde sam počela da radim kao asistent. Moja sestra je takođe žrtva ove kampanje. Prestala sam da prijavljujem, jer ne stižem da se bavim svojim poslom”.
Radio 021 je posle pretnji koje je njihov novinar Žarko Bogosavljević doživeo prateći proteste ispred Centra za socijalni rad, odlučio da se iz protesta više ne bavi praćenjem ovog slučaja. „Telegram grupa na kojoj se pojavljuju pretnje ima 86.000 članova, što je ogroman broj, i ne mogu da verujem da je nemoguće institucionalno reagovati da se suzbiju ti kanali gde se preti ne samo novinarima, već je u pitanju ugrožavanje ustavnog poretka u zemlji.”
Novinarka Tanjuga Saška Drobnjak nije ranije imala iskustva sa pretnjama. „Tanjug obično vole i ne prete. Žena pored mene me je napala tokom uključenja u program, da lažem. Počela je da čupa mog kolegu i da mi skida legitimaciju. Koleginica iz Kurira me je izvela, ali kolega snimatelj nije uspeo. Ista gospođa mi je pretila i drugom prilikom na konferenciji za novinare, rekla je da sam uslikana i da neću slobodno šetati gradom”.
Veran Matić je konstatovao da su u fokusu sve više novinarke i novinari zbog svog objektivnog i balansiranog izveštavanja, jer se ono ne uklapa u verziju koju određene ekstremističke grupe žele da nametnu putem svojih kanala na društvenim mrežama ili kroz kvazi medijsku strukturu. I kako se društvo i dalje bude radikalno polarizovalo, objektivnost i balansiranost sve češće će biti meta i veoma je važno sprečiti taj scenario, jer direktno ugrožava bezbednost i u samoj zemlji, kao i očuvanje javnog interesa.
Sava Majstorov iz SOinfo, govorio je o hakerskim napadima na sajt i o pretnjama, uvredama i napadima koje je doživljavao. Govorio je i o autocenzuri, koja se javlja zbog brige o bezbednosti novinara. „Plašim se za ljude sa kojima radim”.
Aleksandar Momčilović, tužilac u Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, naveo je niz problema sa kojima se suočavaju kada je reč o potrazi za podacima od strane velikih stranih kompanija koje kontrolišu društvene mreže. Kada je u pitanju pretnja smrću, podaci se dobijaju u roku od nekoliko sati, a za druge pretnje, prođe nekoliko dana, pa i nedelja. Kada je reč o poslednjim pretnjama, dva osumnjičena su privedena i protiv njih se vodi postupak (dve pretnje Ani Lalić Hegediš i jedna Dinku Gruhonjiću).
Slobodan Josimović iz Višeg javnog tužilaštva iz Novog Sada, rekao je da imaju samo jedan otvoreni nerešeni slučaj iz 2020. godine i to, takođe, zbog ispisivanja uvredljivih i pretećih grafita ispred ulaza u zgradu u kojoj živi Dinko Gruhonjić.
Veljko Milić, član Stalne radne grupe i advokat, naveo je da je neophodno menjati sudsku praksu, kao i Krivični zakonik. „Bili smo pred usvajanjem izmena, ali su se organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava uplašile za ugrožavanje slobode izražavanja. Sada organizujemo okrugle stolove na ovu temu, kako bismo unapred postigli konsenzus. Novinari moraju da budu zaštićeni, jer ovo što sada imamo nije dovoljno. Treba da unapredimo i međunarodnu pravnu pomoć i da razmotrimo modalitete sprečavanja pretnji na grupama i društvenim mrežama”.
Novinarke i novinari koji su kao Ana i Dinko ugroženi drastičnim pretnjama i nasrtajima, moraju da budu zaštićeni od institucija sistema. Policija mora i preventivno da deluje, kako ne bi dolazilo do fizičkog kontakta, fizičkih napada i ugrožavanja života, zaključak je sastanka koji je izneo Veran Matić.
Pored navednih, sastanku su prisustvovali Miroslav Janković predstavnik OEBS-a, Stevan Ristić iz Asocijacije medija, Kruna Savović, advokatica ispred NUNS-a, novinar Nenad Živković iz Pančeva, Tatjana Karlavaris, javna tužiteljka VJT u Novom Sadu, Mirko Srdić, kontakt tačka iz Policijske uprave Novi Sad i Saša Mirković iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija.